Uvođenje „fiat“ sistema 1971. godine
1971. je bila godina u kojoj su inicirane promene koje su počele da dovode do kraja Breton Vudskog sistema. Taj sistem je vezao američki dolar za vrednost zlata. Tadašnja administracija se tada suočavala sa domaćim problemom inflacije.
Sa gašenjem pozicije zlata, strane vlade više nisu mogle da razmenjuju svoje dolare za zlato. 90-dnevno zamrzavanje plata i cena je smanjilo inflaciju bez povećanja nezaposlenosti ili usporavanja privrede. Pored toga, uvozna naknada od 10 odsto je štitila domaću proizvodnju od nepovoljnih kurseva.
Ponovnim uvođenjem „fiat“ sistema u svetsku rezervnu valutu, druge članice MMF-a su bile slobodne da izaberu bilo koji oblik razmenskog aranžmana.
S druge strane, povratak fiat novca je obezbedio veću stabilnost dajući vladama veću fleksibilnost u pogledu likvidnosti i kamata. To je takođe omogućilo vladama da povećaju ponudu novca, pomažući da se stimuliše ekonomski rast, ali istovremeno potencijalno izazivajući ozbiljnu inflaciju.
2023. i kolaps banaka
Međutim, trenutno smo svedoci kolapsa mnogih banaka što predstavlja najveću finansijsku krizu od 2008.
Prisiljavanje UBS-a da preuzme Kredit Suis navelo je mnoge da se pitaju koje bi banke mogle biti sledeće. Pitaju se i da li je njihov novac siguran i šta je dobro skladište vrednosti tokom ovog perioda visoke volatilnosti. Naravno, prva pomisao je da se ulaže u vrednost zlata.
Centralne banke kupuju3 zlato
Potražnja za zlatom je porasla za 28% u trećem kvartalu 2022. na 1.181 tonu. Značajne narudžbine svetskih centralnih banaka još jednom naglašavaju važnu ulogu plemenitih metala kao efektivne zaštite od inflacije.
U stvari, u 2022. kupljene su najveće količine zlata ikada u jednoj godini otkako su 1950. godine počeli to da evidentiraju. Centralne banke su svoje akcije pokrile zlatom u iznosu od 70 milijardi dolara. Ova kupovina nagoveštava da će cena zlata dostići novi, istorijski maksimum od preko 2.100 dolara ove godine.
Ovu pretpostavku podržava i nedavna objava Banke Rusije o obimu monetarnog zlata u njihovim rezervama. Prema podacima, oni su početkom marta iznosili 74,9 miliona unci (2.330 tona) u vrednosti od 135,6 milijardi dolara.
Privlačnost zlata je tiho podržana i sa regulatornog stanovišta. U skladu sa sporazumom Bazel III, banke imaju kapitalni zahtev od 7%, koji se može koristiti kao tampon u finansijskoj krizi.
U ovu odredbu uključena su visokokvalitetna likvidna sredstva (HQLA), ili sredstva koja se smatraju najkvalitetnijim u bankarskom sistemu. Tu je uključeno i zlato.
Apetiti centralnih banaka mogu da imaju ozbiljnije dugoročne implikacije
Sve u svemu, analitičari veruju da je vrlo moguće da se približava sledeći finansijski kolaps, za koji se očekuje da će sada trajati dugo. Zato će banke i finansijske kuće da pohrle na tržište zlata i otkupe svu metalnu likvidnost koju nađu. U stvari, kupovina bi ovog puta mogla da bude mnogo veća. To je zbog toga što se očekuje da će sistem dolarskih i američkih obveznica biti pod ekstremnim pritiskom tokom sledeće krize.
Vrednost zlata dobija novi sjaj
Većina analitičara smatra da će zlato biti najbolja investicija u 2023. godini. Oni očekuju bikovski trend zahvaljujući nekim faktorima uzrokovanim okruženjem dugoročne visoke inflacije.
Još spekulativnije, neki očekuju da će ozbiljno da se priča o ponovnoj monetizaciji. BRIKS ne želi da koristi dolar, i to s dobrim razlogom. Javnost, koja je zaboravila da zlato uopšte postoji, počeće da ga kupuje. Na to će ih navesti strah od devalvacije valuta i strah od rizika druge strane na finansijskim tržištima.
Dakle, vrednost zlata će biti u centru aktivnosti 2023. A rudarima zlata će biti još bolje.
Zlato ponovo kao rezervna valuta
Zemlje BRIKS-a razgovaraju o stvaranju sopstvene rezervne valute kako bi se smanjila zavisnost od američkog dolara, evra i valute specijalnih prava MMF-a. Nova valuta će se verovatno zasnivati na korpi valuta ekonomija u razvoju, tj. zemalja BRIKS-a. Interesovanje pokazuju i Egipat, Turska, Alžir i nedavno Saudijska Arabija.
Na osnovu činjenica da su najveću količinu zlata prvenstveno otkupile centralne banke istih zemalja, nije nezamislivo da bi nova valuta mogla da bude pokrivena zlatom.
Možda bi moglo da se gleda na ovo kao na početak evolucije novog globalnog monetarnog poretka. To bi mogao da bude prvi korak ka novom preuređenju sistema, jer zemlje širom sveta pokušavaju da pronađu alternative dolaru.
Zapad sada uči tešku i fundamentalnu lekciju. Finansijski sistemi su izgrađeni na poverenju, a ako se koriste kao oružje, oni gube poverenje koje je potrebno za održavanje njihove dominacije.
BRIKS+ grupa ima dobre dugoročne ekonomske i političke podsticaje za smanjenje globalne dominacije dolara. Zemlje BRIKS-a čine 40% svetske populacije i jednu trećinu svetske ekonomije po paritetu kupovne moći.
Sa Saudijskom Arabijom, BRIKS bi imao dva najveća proizvođača nafte, Saudijsku Arabiju i Rusiju, i dva najveća potrošača nafte, Kinu i Indiju. To bi povećalo potencijal za međusobnu prodaju nafte u lokalnim valutama.
Povezanost Rusije sa juanom
Čak i nezavisno od BRIKS-a, pominjanje „zlatne rublje 3.0″ je već utvrđeno od strane verodostojnih izvora. Navode se trgovinski suficit Rusije, rastući trend plaćanja „mekim“ valutama i status Rusije kao treće zemlje koja koristi juan za međunarodno plaćanje. Prema pisanju ruskih medija, na Moskovskoj berzi par juan/rublja već je pretekao dolar/evro u smislu dnevnog obima trgovanja.
Imajući to u vidu, može da se očekuje dugoročno propadanje pretrodolara. To bi moglo da deluje kao katalizator za promenu politike SAD i za povratak zlatnom standardu. Vrednost zlata bi sprečila slabljenje američke pozicije na globalnoj sceni, i zaštitila bi status američkog dolara kao svetske rezervne valute.
Na kraju krajeva, SAD su i dalje najveći svetski vlasnik zlatnih poluga sa više od 8.000 tona rezervi. To je otprilike isto koliko i sledeće tri zemlje sa najvećim rezervama zajedno.
Bez obzira na ishod, velika je verovatnoća da će zlato biti, u najmanju ruku, sigurna investicija. Imaće i potencijalno jak učinak iako možda neće ponuditi neku vrstu ogromnih prednosti na tržištu akcija. Vrednost zlata dosledno nastavlja da traje kao sigurno utočište za čuvanje imovine.
Ostaje da se vidi da li će zlato možda da igra još značajniju ulogu u našoj kolektivnoj finansijskoj budućnosti. Lista nacija koje gravitiraju ka pravičnijem svetskom finansijskom uređenju raste. Te nacije više ne žele dolar koji se održava oružjem i koji predstavlja poslednje utočište za američku hegemoniju.
