Investitori i banke traže spas u zlatu
Trenutno cena zlata je 1.780,7 američkih dolara po unci, što je za 0,3 odsto više u odnosu na prošlu nedelju, ali u protekloj godini cena zlata je potpuno premašila istorijsku, rekordnu i psihološku granicu od 2.000 dolara za uncu, što je onda barem nakratko povećalo profitabilnost velikih rudarskih kompanija, pogođenih pandemijskom krizom.
Prema pisanju Biznis.rs, žuti metal je omiljena aktiva investitora i banaka, jer njegova vrednost po pravilu uvek raste u lošim vremenima, zbog čega je „sigurno utočište“, za razliku od nekih drugih oblika imovine, daleko nestabilnijih, kao što su akcije kompanija, a posebno kriptovalute.
Nije ni čudo, jer centralne banke povećavaju iznos svojih zlatnih rezervi, uključujući i Narodnu banku Srbije, koja prema poslednjem izveštaju drži 12,6 svojih ukupnih rezervi u zlatnim polugama, odnosno poseduje 36,7 tona zlata, ali ima tendenciju povećanja do 50 tona u narednom periodu, kako bi se približili najrazvijenijim zemljama po udelu svojih zlatnih rezervi (prosek je 19,6 odsto udela zlata u ukupnim rezervama zemalja koje pripadaju G7).
Kratkoročno zatvaranje rudnika zbog pandemije na kraju je smanjilo globalnu proizvodnju zlata 2020. godine, u odnosu na godinu dana ranije, što je takođe donekle uticalo na ponudu i potražnju ovog plemenitog metala.
Vodeće svetske sile u proizvodnji zlata
Najveći svetski proizvođači, među kojima se izdvajaju tri zemlje – Kina, Australija i Rusija – koje su zajedno činile 31 odsto ukupne svetske proizvodnje 2020.
Kina je na vrhu liste delimično, jer je prva nastavila rudarske aktivnosti nakon zastoja izazvanog pandemijom. Osim toga, rastuća visoka srednja klasa u Kini odgovorna je za 30 posto globalne potražnje za zlatnim nakitom 2020. godine, nudeći rudarima dodatni podsticaj za proizvodnju, piše Visual Capitalist.
Za razliku od rudara sa trenutno najvećeg svetskog tržišta, SAD su 2020. godine proizvele 190 tona zlata, od kojih je većina došla iz rudnika Nevada. Barrick Gold, najveća svetska kompanija za iskopavanje zlata, proizvela je približno 85 tona ili 45 odsto američkog zlata 2020.
Ukupno je prošle godine u svetu eksploatisano 3.241 tona zlata, što je pad od tri posto u odnosu na 2019. Takođe pokazuje da se industrija vrlo brzo oporavila nakon prvih šest meseci godine u kojoj je izbila pandemija, sigurno delom vođena jačom potražnjom investitora koji se uvek okreću zlatu u vreme krize.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, trenutno se ukupne „nadzemne“ rezerve zlata u opticaju procenjuju na oko 201.296 tona, raspoređenih kroz nakit, bankarske rezerve i investiciono zlato.
Deo svoje vrednosti, žuti plemeniti metal svakako duguje oskudici, zbog čega njegova cena nikada ne može značajno da padne. Poslednja procena podzemnih rezervi zlata krajem 2020. bila je oko 50.000 tona, prema statistikama Svetskog saveta za zlato, na osnovu do sada poznatih i ispitivanih nalazišta. Od toga Australija i Rusija zajedno drže oko 35 odsto ili 17.500 tona.
Prema sadašnjim stopama proizvodnje, ove zlatne rezerve trajaće manje od 16 godina.
Tokom prošle godine, oko 2,9 milijardi dolara je takođe uloženo u nove istraživačke projekte, koji bi vremenom mogli uroditi plodom i dovesti do povećanja globalnih rezervi.
* Posetite našu prodavnicu Golden Space-a na sledećem linku: https://golden-space.rs/ …
