Centralna banka je nagovestila da bi mogla da poveća kamatne stope 2023. godine.
Tržišna cena zlata beleži porast i glavnu podršku iznad cene od 1.800 američkih dolara za uncu, pošto američki inflatorni pritisci beleže značajan porast u junu.
Američko Ministarstvo rada je u utorak saopštilo da je njegov indeks potrošačkih cena u junu porastao za 0,9%, nakon što je u maju porastao za 0,6%. Podaci su značajno pobedili konsenzus prognoze jer su ekonomisti predviđali rast od 0,5%.
Ovo je bila najveća promena tokom jednog meseca od juna 2008. godine kada je indeks porastao 1,0 odsto“, navodi se u izveštaju.
Za godinu, izveštaj kaže da je glavna inflacija porasla za 5,4%.
U međuvremenu, osnovni CPI, koji uklanja troškove hrane i energije, porastao je za 0,9% u junu, u odnosu na 0,7% u maju. Ekonomisti su očekivali rast od 0,4%.
Osnovna inflacija i dalje beleži rast bez presedana. U izveštaju se navodi da je godišnja inflacija porasla za 4,5%, što je najveći porast od 12 meseci od perioda koji se završio u novembru 1991. godine.
Podaci jake inflacije koju nisu očekivali dokazuju određenu podršku ceni zlata. Tržišni analitičari primećuju da bi sve veći pritisci cena trebalo da nastave da podržavaju cene zlata, jer pretnja inflacijom gura realne prinose niže. Prošle nedelje su stvarni prinosi prvi put od februara pali ispod -1%.
Međutim, neki analitičari primećuju da bi se zlato takođe moglo boriti u kratkom roku, jer bi rast inflacije mogao primorati Federalne rezerve da pooštre kamatne stope skorije nego što se očekivalo. Na junskom sastanku monetarne politike Federalnih rezervi Centralna banka je u svojim ažuriranim projektima nagovestila da bi mogla da poveća kamatne stope 2023. godine.
Uticaj inflacije na tržište
Neki ekonomisti očekuju da će američka centralna banka već u avgustu objaviti smanjenje svog mesečnog programa kupovine obveznica.
Katherine Judge, viši ekonomista u CIB, rekla je da njena firma potencijal za veće kamate vidi već u drugoj polovini 2022. godine.
„Još jedno iznenađenje u inflaciji sugeriše raširenije uticaje pitanja lanca snabdevanja i postavlja dalja pitanja o tome koliko brzo će ovi faktori izbledeti usred jake potražnje“, rekla je ona. S obzirom da očekujemo da će ekonomski zastoj biti eliminisan kasnije ove godine, pritisci cena trebalo bi da budu dovoljno čvrsti do 2022. godine, da bi videli stope povećanja u drugoj polovini te godine.
Međutim, mnogi ekonomisti i dalje očekuju da će rastuća opasnost od inflacije biti privremena. Gledajući najnovije podatke o IPC, cena polovnih automobila porasla je za godinu dana za 10,5%, što je predstavljalo otprilike jednu trećinu godišnjeg povećanja CPI.
Gledajući ostale komponente izveštaja, indeks hrane je porastao za 0,8% u junu, što je veće povećanje od porasta za 0,4% zabeleženog u maju. U međuvremenu, energetski indeks je u junu porastao za 1,5%, dok je indeks benzina porastao za 2,5% tokom meseca.
Andrev Hunter, viši američki ekonomista u Capital Economics-u, rekao je da je porast inflacije izgleda trajnije nego što se očekivalo.
,,Iako bi pritisak na rast zbog nestašice robe i ponovnog otvaranja trebalo da izbledi na kraju, očekujemo da će se kontinuirano ubrzanje rasta zarada rezultirati samo neznatnim padom osnovne inflacije. Od proseka od nešto više od 3% ove godine, očekujemo da će osnovna inflacija potrošačkih cena biti 2,8% sledeće godine, mnogo veća nego što zvaničnici Feda predviđaju “, rekao je on.
