Kurs evra je u padu mesecima i nakratko je u utorak dostigao paritet sa američkim dolarom. Evro je sada na najnižem nivou prema dolaru, što je najslabija pozicija u poslednjih 20 godina. Za pad kursa kriva je energetska kriza i rastući strah od recesije. To obično podstiče ulaganja u sredstva sigurnog utočišta koji predstavljaju zaštitu kapitala od inflacije.
Postoji zabrinutost da bi američki dolar mogao čak i da prestigne evro. Za većinu stručnjaka nije pitanje da li će se to dogoditi, već kada. Evro je pao za 15% u odnosu na dolar tokom prošle godine. Evropska centralna banka, ECB, treba da se sastane sledeće nedelje[1] kako bi razgovarala o podizanju kamatnih stopa. Povećanje od samo 25 baznih poena moglo bi dodatno da oslabi evro.
Šta ove promene znače za privredu?
Turizam
Najočigledniji efekat pada valute osetiće turisti, posebno oni koji planiraju da putuju iz SAD-a u Evropu i obrnuto. Evropski putnici će dobiti manje dolara za svoje evre, što znači da imaju manju potrošačku moć. S druge strane, Amerikanci koji putuju u Evropu dobiće više evra za svoje dolare. Ovo bi moglo da podstanke potrošnju u hotelima, restoranima i prodavnicama koji su teško pogođeni pandemijom.
Trgovina
Decenijama je devalvacija valute[2] bila sredstvo monetarne politike za dobijanje konkurentskih trgovinskih prednosti. Ideja je jednostavna. Ako vaša valuta vredi manje, vaši proizvodi su jeftiniji. Tada je mnogo je lakše plasirati proizvode na tržište, čime se revitalizuje izvoz i podstiče privreda. Ali ova paradigma više nije apsolutna istina. Nemačka, koja snabdeva vozilima celi svet, zabeležila je u maju svoj prvi trgovinski deficit u više od 30 godina uprkos slabom evru. Razlog leži u energetskoj krizi. Evropa plaća gas i naftu u američkim dolarima. Ali cene gasa i nafte rastu, što znači da se više troši na uvoz.
Inflacija
Ako evropske kompanije plaćaju mnoge od sirovina koje su im potrebne u dolarima, ovaj trošak će se preneti na potrošače. Proizvodi će biti skuplji da pokriju rastuće troškove sirovina. Na taj način kompanije održavaju svoje profitne marže. Međutim, to može da pogorša inflaciju koja je u zoni evra dostigla 8,6%.
Dug
Evro nije jedina valuta koja pada u odnosu na dolar. Funta je za godinu dana pala 16%, a jen skoro 20%. Valute nekih od tržišta u razvoju, poput Brazila i Meksika, odolevaju snažnom dolaru. Stručnjaci ING[3] banke to su pripisali „deviznoj intervenciji“. Brazil je podigao kamatne stope na 13%, a u Meksiku je ta cifra blizu 8%.
Da li će evro nastaviti da pada?
Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga šta će preduzeti centralne banke. Federalne rezerve SAD-a su agresivnije od ECB[4] u podizanju kamatnih stopa. To tera investitore da koncentrišu više resursa u američkim dolarima, što povećava vrednost dolara u odnosu na druge valute. Analitičari firme Alianz Global Investors veruju da će dolar nastaviti da raste u odnosu na evro u kratkom roku. Oni takođe smatraju da će dolar ostati jak ako globalna ekonomija oslabi ili uđe u recesiju.
Inflacija je globalni fenomen, ali varira između različitih regiona. U svakom slučaju, u ovoj situaciji najvažnija je zaštita kapitala od gubitka vrednosti.
BRIKS
Zemlje BRIKS-a dobijaju na ekonomskom značaju, ali dolar ostaje jak i zbog reciklaže petrodolara. Sistem petrodolara je sporazum između SAD i Saudijske Arabije da se trgovina naftom zadrži u dolarima. 80% međunarodne trgovine naftom odvija se u američkim dolarima. Reciklaža petrodolara se dešava nakon transakcija nafte zansovane na dolarima, a dolari se „recikliraju“ u strane investicije i infrastrukturu. Ako se recikliranje petrodolara završi i trilioni dolara se vrate u državu, doći će do nezamislivog inflatornog događaja.
Čini se da se Saudijska Arabija kreće ka dedolarizaciji. Za dve godine, Saudijska Arabija je smanjila udeo u vlasništvu američkih državnih obveznica za 35,2%. Ova zemlja je 2020. godine držala 184,4 milijarde dolara u američkom trezoru. Od januara 2022. ona drži samo 119,4 milijarde dolara. Saudijska Arabija se takođe polako približava BRIKS-u. Kao i Argentina i Iran.
Dedolarizacija BRIKS-a predstavlja jednu od najvećih pretnji dolaru.
Infrastruktura za dedolarizaciju svetske ekonomije se gradi. Kina poziva na delovanje protiv hegemonije dolara. BRIKS aktivno gradi valutu i već je otvorio više banaka. Rusija je svoju valutu već vezala za zlato. Postoje mnoge naznake koje upozoravaju na sumornu budućnost dolara naročito zbog buduće podele svetske ekonomije. BRIKS se štiti od opasnosti dolara i gradi svoje saveze fizičkim investicionim zlatom i energijom. Južna Afrika je deo BRIKS-a ne samo što je velika ekonomija, nego i zato što ima puno zlata. Osim Indije, sve zemlje BRIKS-a su značajni proizvođači zlata.
Sve u svemu, u svakoj recesiji, zlato prvo izađe iz nje. Prvo zlato raste, pa se ekonomija oporavlja. Praćenje cene zlata nam omogućava da vidimo u kom pravcu se kreće tržište.
Izvor:
[1] 21 juli
[2] Namerno smanjenje vrednosti valute zemlje
[3] ING Group – Holandska multinacionalna korporacija za bankarstvo i finansijske usluge
[4] Evropska centralna banka
