Ziro Hedž je intervjuisao Rebeku Paterson, glavnog investicionog stratega u Bridžvoter Asosijets (najveći hedž fond na svetu). Ona je objasnila kako se firma priprema za produženi period stagflacije. Ta priprema uključuje i kupovinu zlata za klijente.
Paterson je otkrila da se institucionalni investitori pripremaju za toksičnu ekonomsku kombinaciju visoke inflacije i sporog ili negativnog rasta. Na sreću, stagflacija u ovom trenutku nije sigurna, samo je vrlo verovatna. Federalne rezerve možda i dalje mogu da izvuku američku ekonomiju iz okruženja visoke inflacije, a da je ne razbiju. Rececija je, međutim, neizbežna.
Paterson ne veruje da će Fed nužno napraviti preokret u politici. Investitori to možda očekuju, ali ona je rekla da bi preokret politike bio daleko štetniji po ekonomiju od efekata tekućeg pooštravanja.
Ovo je problem za Fed. Da bi zapravo počeli da usporavaju ekonomiju, moraju da podignu kamatne stope dovoljno da izduvaju mehuriće na akcijama i nekretninama. Špekulacije moraju da se suprotstave monetarnim pooštravanjem.
Zaokret Fed-a ka „novom normalnom“- dvocifrenoj inflaciji – bio bi najbolji scenario za zlato. Paterson očekuje da će investiciono zlato nadmašiti skoro svaku drugu klasu imovine. Ona veruje da je zlato po sadašnjoj ceni jeftino. I kineska i indijska ekonomija polako oporavljaju svoje istorijske apetite za ovim metalom. Ta rastuća azijska potražnja će dovesti do povećanja cene zlata u bliskoj budućnosti.
U isto vreme, vrlo malo drugih sredstava, kao što su hartije od vrednosti, će da ostvari dobitke.
Kada je analizirao performanse zlata, Bridžvoter se vratio više od jednog veka unazad da vidi kako se metal pokazao u sličnom okruženju. Pored stabilnosti zlata u još jednom turbulentnom periodu, investitori se uvek navikavaju na uporno povišenu inflaciju.
Ceo intervju je pokazao kako jedan od najuticajnijih i najmoćnijih institucionalnih investitora na Volstritu priprema svoje klijente da izdrže ekonomsku oluju.
Kako je kraj zlatnog standarda merljivo narušio naš kvalitet života
Više od 50 godina nakon što je Nikson potpuno ukinuo zlato kao vezu sa američkim dolarom, svuda vidimo efekte slobodnog novca. To su manja kupovna moć i više ekonomskih ciklusa koji se dešavaju u ukupno slabijoj ekonomiji. Životni standard je, međutim, pretrpeo najveći udarac.
Domaćinstva koja su primala jednu platu bila su uobičajena pre 1970. godine. To su bile porodice srednje klase koje su dobro živele. Sada je to postalo neka vrsta sna i naizgled je rezervisano samo za bogate. Ovaj efekat se čak suočava sa svim tehnološkim napretkom koji je trebao da nam olakša život. Nekako, prosečan čovek i dalje mora da radi više od svog kolege iz 1950-ih i 1960-ih da bi kupio životne potrepštine. Kada je reč o stvarima kao što su kuće ili čak automobili, sve je teže zamisliti sticanje imovine bez zaduživanja.
Federalne rezerve su osnovane 1913. godine, i nije bilo dugo pre nego što je postalo teško odupreti se ideji o štampanju besplatnih dolara za finansiranje Prvog svetskog rata.
Američki dolar je 1980-ih dobijao vrednost zbog nominalnih kamatnih stopa koje su prelazile 20%. Uprkos vraćanju ili ponovnom uspostavljanju svoje uloge globalne rezervne valute, dolar je ipak pretrpeo ogroman pad. Izgubio je više od 99% svoje kupovne moći za manje od jednog veka.
Čini se da je put ka devalvaciji valute ne samo zacrtan, već i poželjan ishod u svetu finansija. Sada, treba da sačekamo da vidimo da li najpopularnija svetska valuta može da izdrži još veći udar. Sama mesečna očitavanja inflacije nam govore da nas čeka još jedna lekcija o opasnostima slobodnog novca.
Znači, vreme je za kupovinu zlata?
4 razloga da se najnoviji pad zlata tretira kao signal za kupovinu
Potrebno je samo da pogledamo dugoročni grafikon da bismo pronašli tačku koja se često naglašava. Oko 2000. zlato je prekinulo svoj dvodecenijski trend nižih maksimuma i nižih padova. Krenulo je na gore. A, skoro 23 godine kasnije, najnoviji trend ne pokazuje znake usporavanja.
Na ovom dugoročnom grafikonu, britanska prodaja suverenog zlata je jedan od najvažnijih događaja koji su se tada desili. Uprkos tome što je London poznati centar za trgovinu plemenitim metalima, krenulo se sa višegodišnjom prodajom zlata. Pokazalo se da to nije bila najispravnija odluka. Kada je prodaja počela, zlato se trgovalo oko $300.
Stanje globalne ekonomije u ovom trenutku nam govori mnogo o tome zašto su se nacije odlučile da povećaju svoju suverene zalihe investicionog zlata. Andi Heht iz investing.com navodi 4 stvari koje čine ovaj plemeniti metal veoma atraktivnim oko $1.800. To su istorija, inflacija, geopolitička previranja i ruski zlatni standard.
Za prva dva teško da treba objašnjenje, ali se svakako vezuju za druga dva. Odnosi i Rusije i Kine sa Zapadom se i dalje zatežu. Šta god da se očekuje na frontu devalvacije valute, investitori uvek treba da imaju na umu da zlato ostaje skladište vrednosti u vremenima mira i rata.
Nedavna odluka Rusije da veže 5.000 rubalja za 1 gram zlata je odjeknula na tržištima. Sada se već priča o tome da će juan takođe napraviti neku vrstu veze sa zlatom. Valutama obe nacije se manipuilisalo i, u slučaju rublje, došlo je do predaha nakon što je najavljeno vezivanje. Pokret da se zlato ponovo uspostavi kao suverena veza ne samo da ojačava njihove ekonomije, već predstavlja i težak teret za dolar.
Vreme je za kupovinu zlata!
Izvori:
https://www.zerohedge.com/markets/worlds-largest-hedge-fund-makes-ultimate-case-gold
https://www.investing.com/analysis/gold-4-reasons-to-buy-this-dip-200625191