Rusija je nedavno predložila sopstvenu berzu plemenitih metala, privremeno nazvanu Moskovski svetski standard (MWS[1]). Očekuje se da će se pridružiti drugim berzama metala svetske klase. Ovaj plan je dugo bio u izradi. Rusija je posebno istakla da želi da ova razmena bude alternativa Londonskom udruženju tržišta poluga – LBMA[2].
Tokom poslednjih nekoliko meseci, Rusija insistira na tome da se London upustio u veštačke prakse manipulisanja tržištem plemenitih metala i održavanjem niske cene. Ovo ima negativan uticaj na izvoznike plemenitih metala. Optužbe su postale jače otkako je London zabranio ruske plemenite metale kao deo međunarodnih sankcija.
Šta do sada znamo o predloženom moskovskom svetskom standardu?
Iako se smatra svojevrsnim gestom odmazde prema LBMA, prema ruskom ministarstvu finansija, ovaj potez je ključan za ,,normalizaciju funkcionisanja sektora plemenitih metala“. Razmena će se zasnivati na specijalnoj globalnoj brokerskoj kompaniji za plemenite metale. Ona će imati sedište u Moskvi i oslanjaće se na Moskovski svetski standard.
Takođe je verovatno da će postojati komitet koji će imati glavne finansijske institucije i centralne banke iz zemalja bivšeg SSSR-a. To su Jermenija, Kirgistan, Belorusija i Kazahstan koje zajedno sa Rusijom čine ključnu Evroazijsku ekonomsku uniju.
Trenutni plan je da se cene plemenitih metala vežu za bilo koju od nacionalnih valuta zemalja u uniji. U protivnom treba da se stvori potpuno nova valuta, inspirisana predloženom valutom BRICS-a. Ova valuta će se koristiti za međunarodnu trgovinu i ujednačavanje procesa van unije.
Osim toga, Rusija pokušava da pridobije i druge velike zemlje koje proizvode i konzumiraju zlato. Venecuela, Kina, Indija i Peru su te zemlje koje treba da podrže ovu novu razmenu. Indija je nedavno objavila sopstvenu berzu plemenitih metala, poznatu kao Indijska međunarodna berza poluga[3] (IIBX). Ova berza se takođe sada takmiči sa LBMA, navodno zbog nezadovoljstva metodama poslovanja ove institucije.
Prema rečima indijskog premijera Narendre Modija, IIBX će ,,osnažiti Indiju da zauzme mesto koje joj pripada na globalnom tržištu poluga. On će da služi globalnom lancu vrednosti sa integritetom i kvalitetom“.
Investitori spekulišu da su Rusija i Indija pokrenule pokret koji bi mogao da uključi i druge velike zemlje koje proizvode zlato. Takođe će da ih inspirišu da uskoro otvore i sopstvene berze. Ovo će uveliko doprineti ravnomernijoj distribuciji moći tradicionalnih berzi metala širom sveta.
Kako bi ova nova ruska berza mogla da utiče na cene zlata?
Rusija je jedan od najvećih proizvođača zlata u svetu, sa oko 330 tona u 2021. godini, prema izveštaju Svetskog saveta za zlato. To je oko 9% svetske proizvodnje zlata. Rusija takođe drži oko 13% svetskih rezervi zlata. Ne samo to, ona je takođe jedan od ključnih proizvođača paladijuma i platine.
Ako Rusija uspe da dobije podršku drugih velikih zemalja koje proizvode zlato, oni bi na kraju mogli da kontrolišu oko 62% svog zlata u svetu.
Međutim, zbog brojnih međunarodnih sankcija od početka rusko-ukrajinskog rata, mnogi ruski metali nisu mogli slobodno da se trguju poslednjih nekoliko meseci. Ovo je posledica kombinacije globalnih zabrana razmene, kao i logističkih i transportnih ograničenja koja ometaju fizičko kretanje metala.
Zlato, koje je palo za oko 15% od marta, moglo bi da se nađe pod još većim pritiskom ako se Moskovski svetski standard inicira. Tada bi došlo do naglog priliva zlata na svetsko tržište preko ove razmene. To bi verovatno prilično naglo preokrenulo ravnotežu ponude i potražnje, bar u narednih nekoliko meseci dok se cene ne stabilizuju.
Ovo bi se nadovezalo na faktore kao što su rast prinosa američkog trezora i jači američki dolar koji ionako već smanjuju cene zlata. Međutim, spekulacije o recesiji i usporavanju ekonomskog rasta takođe potencijalno mogu dovesti do veće potražnje za zlatom. To bi moglo da obezbedi donji prag cena.
Koje bi druge zemlje mogle da slede Rusiju i Indiju u ovom potezu?
Venecuela, još jedan veliki proizvođač zlata, potencijalni je kandidat za pokretanje sopstvene razmene plemenitih metala. To je posebno zbog njihove nacionalne valute, venecuelanskog bolivara, koji je već jako devalvirao zbog velike hiperinflacije.
Ovo je stvorilo ogromnu potražnju za zlatom, posebno fizičkim zlatom, koje mnogi ljudi sada koriste za plaćanje osnovnih pogodnosti. Međutim, politička i ekonomska situacija u Venecueli je trenutno verovatno previše krhka da bi sada iskoristila sve prednosti nove razmene metala.
Brazil bi takođe mogao da odluči da uskoro krene stopama Rusije i Indije. Ova zemlja ima problem sa ogromnom mrežom ilegalnog iskopavanja zlata, posebno u regionu Amazonije. Ovo zlato se izvozi širom sveta, posebno u delove Evrope. Uspostavljanje zvanične berze plemenitih metala moglo bi da doprinese daljem legalizovanju iskopavanja zlata i preusmeravanju prihoda u državnu kasu umesto u ilegalnu trgovinu. Ovo bi takođe pomoglo u regulisanju amazonskog rudarstva i očuvanju ekološki osetljivih područja.
Kina, najveći svetski potrošač zlata, već ima Šangajsku berzu metala, međutim, možda je spremna da preuzme nešto više moći od dugogodišnjih berzi kao što su LBMA i COMEX.
Ovo je posebno bilo primetno prilikom zabrane ruskih metala na londonskim tržištima, kao i zaustavljanja trgovine niklom na Londonskoj berzi metala. Tokom obe ove prilike, Šangajska berza metala je značajno pojačala svoje napore da uhvati prazninu koju su na tržištu ostavile njene kolege, kao i Čikaška berza dragocenih metala.
Više o ovome – Kitco vesti su intervjuisale Matju Pipenberg-a, komercijalnog direktora Materhorn Menadžement Sredstava (Matterhorn Asset Management):
https://www.youtube.com/watch?v=fdT0BvPafws
Izvor:
https://www.bullionstar.com/blogs/ronan-manly/eurasian-alliance
[1] Moscow World Standard
[2] London Bullion Market Association – (LBMA)
[3] India International Bullion Exchange (IIBX)
