Pošto cena zlata može značajno da varira, čak i tokom veoma kratkog vremenskog perioda, mnogi se pitaju kada i kako kupiti zlato. Naravno, ovo je zapravo prilično složeno pitanje ako se uzmu u obzir svi faktori koji mogu da utiču na ovaj plemeniti metal.
Da biste pokušali da odgovorite na ovo pitanje, moraćete da odlučite o četiri ključna faktora:
- Šta mislite da će se desiti sa cenom zlata u kratkom roku?
- Šta mislite da će se dugoročno desiti sa cenom zlata?
- Da li ulažete u zlato da biste osigurali svoj portfolio od neočekivanih događaja?
- Da li ulažete u zlato da biste ostvarili kratkoročni profit?
Koje vrste događaja utiču na cenu zlata?
Istorijski gledano, cene zlata naglo rastu kada dođe do neočekivanog događaja, što povećava neizvesnost u pogledu budućih ekonomskih ili političkih izgleda. Ovo može da bude nešto značajno kao izbijanje sukoba ili rata. Može da bude i nešto manje drastično, kao što je neočekivani izborni rezultat. Događaji koji su neočekivani često rezultiraju negativnim efektom na finansijska tržišta, što može da utiče na zlato.
Ako se desi nešto nepredviđeno u vrednosti drugih investicija, kao što su akcije, mnogi investitori mogu da odluče da se okrenu zlatu. Njihov glavni cilj je da osiguraju da imaju nešto od vrednosti kada se neki događaji okončaju. Ovo često dovodi do povećanja cene zlata, jer se svake godine proizvede samo ograničena količina zlata. Ta količina ne može da se brzo povećava kao odgovor na fluktuaciju cene.
Izvesnost i prosperitet (na globalnom nivou) imaju tendenciju da smanje cenu zlata. U prvom delu ovog veka svet je bio prilično prosperitetno mesto. Nije bilo većih ratova. Bilo je bezbroj načina kojima su investitori mogli da prošire svoje portfelje i da im je zagarantovan dobar prinos. Investitori su relativno malo svog portfelja stavili u hartije od vrednosti, a cena zlata je bila niža nego što je danas.
Strategije kupovine zlata – sigurnost naspram špekulacije
Različiti ljudi ulažu u plemenite metale i druge hartije od vrednosti iz različitih razloga i u nadi da će postići različite rezultate. Ni za jednu strategiju ne može da se kaže da je bolja od bilo koje druge. Pre nego što se donese odluka kada i kako kupiti zlato, mora da se odredi šta želi da se postigne.
Postoje dva glavna motiva koja navode ljude na ulaganje u zlato – sigurnost i profit.
Špekulacije – Kako kupiti zlato za profit
Neki investitori mogu da izaberu da investiraju u zlato i druge hartije od vrednosti kako bi se fokusirali na kratkoročne fluktuacije. Ova metoda više liči na tradicionalno trgovanje akcijama. U suštini, investitori pokušavaju da „kupe nisko, a prodaju visoko“. Međutim, potrebno je mnogo stručnosti, prosuđivanja i sreće da bi se iskoristile najbolje šanse za ostvarivanje profita.
Ova metoda zahteva da budete u mogućnosti da procenite kada će cena zlata porasti i tokom kojeg vremenskog perioda može da se održi. Da ste recimo znali za ekonomski kolaps u aprilu 2001, mogli ste kupiti zlato za manje od 180 funti po unci. Da ste znali kada će cena da dostigne vrhunac, mogli ste to da prodate za oko 1.150 funti po unci u avgustu 2011. To je 6 puta više of prvobitne investicije.
Problem sa tom strategijom je nedostatak mogućnosti proročanstva u današnjem društvu. Čak i pravi stručnjaci koji imaju decenije praktičnog iskustva u trgovanju zlatom imaju prilično nisku stopu uspeha u izboru tog savršenog trenutka.
Kada da kupim zlato ako je moj cilj da ga prodam za profit?
Mnogi sugerišu da je ključ kupovine u špekulativne svrhe kupovina ne samo kada su cene niske, već i kada je verovatno da će porasti. Ako ste ubeđeni da će, recimo, tržište nekretnina ponovo da se sruši, možda je dobar trenutak za kupovinu. A opet, možda i nije.
Pre donošenja bilo kakve odluke o ulaganju, trebalo bi pažljivo da razmotrite rizike povezane sa ulaganjem u zlatne poluge. Uzmite u obzir vaše lične finansijske potrebe i okolnosti ako želite kupiti zlato.
Sigurnost – Kupovina zlata za stabilnost
Iz istorijske perspektive, cene zlata imaju tendenciju da se kreću nezavisno i često suprotno kretanju cene drugih sredstava. Stoga, ako vrednost svih vaših akcija, imovine i drugih investicija padne, očekuje se da cena zlata neće da se kreće na isti način. Ona bi mogla da poraste kako bi nadoknadila neke od vaših gubitaka.
Štaviše, fizičko zlato u vašem posedu nema rizik druge ugovorne strane, pa se stoga smatra još sigurnijim u slučaju ekstremnog ekonomskog stresa. Za razliku od zlata, štednja pohranjena na računu banke nestane ako banka propadne. Isto tako, akcije propadnu ako firma pokrene likvidaciju.
Iz tog razloga, smatra se da je investiciona strategija sigurna ako deo svog portfelja posvetite zlatu. Njegova vrednost može da se poveća u ekonomskom okruženju u kojem bi vaše druge investicije izgubile vrednost. U ovom modelu, ne ulažete u zlato da biste povećali vrednost svog portfelja. Ulažete da biste se zaštitili od iznenadnih gubitaka vrednosti na drugim mestima u portfelju.
Različiti modeli i analize su dokazali da ovo povećava dugoročne prinose za investitore u poređenju sa portfeljom koji ne uključuje zlato. Upravo zbog toga mnogi komentatori tržišta, uključujući Svetski savet za zlato, preporučuju da se drži do 10% portfelja u zlatu.
Kada i kako kupiti zlato ako je cilj da se koristi kao zaštita imovine
Pošto je ovo dugoročna strategija, vreme kupovine je manje važno nego za špekulativni pristup. Bilo koje vreme je dobro vreme za kupovinu zlata. Međutim, svakako treba iskoristiti pad cena zlata za kupovinu. Što je niža cena zlata, veća je vaša dobit u smislu povećanja vrednosti vaše imovine.
I na kraju, pre donošenja bilo kakve odluke o ulaganju pažljivo razmotrite rizike povezane sa ulaganjem u zlatne poluge, uzimajući u obzir vaše lične finansijske potrebe i okolnosti.
