Investiciono srebro je korišćeno kao skladište bogatstva već 5.000 godina. Ne tako davne 1964. godine novčići u SAD-u su još uvek bili napravljeni od 90% srebra.
U današnje vreme, dostupnost srebra, plus njegova jedinstvena svojstva kao plemenitog metala sada podupiru njegove brojne industrijske, medicinske i tehnološke upotrebe. To sada izdvaja srebro od zlata kao sredstva za ulaganje, čineći ga nezamenljivim metalom za savremeno doba.
Kako je sve počelo
Stvarni događaj pronalska srebra je izgubljen u vremenu. Međutim, savremeni arheolozi pretpostavljaju da je srebro već bilo u upotrebi među ljudima oko 3.000 godine pre nove ere.
Drevne civilizacije poput Inka, Grka i Egipćana visoko su cenile srebro i koristile ga za stvaranje brojnih artefakata od verskih idola, dragulja i novčića. U stvari, tri metala, koja su bila poznata drevnim ljudima, bila su srebro, bakar i zlato.
Stari Egipćani su mogli da odvoje srebro i zlato zagrevanjem metala solju. Kasnije su ljudi počeli da odvajaju srebro direktno iz njegove rude. Ova tehnika je bila rasprostranjena u Evropi, kao i u drevnoj Indiji, Kini i Japanu.
Rana istorija srebra u globalnoj trgovini
Sada se veruje da je od ovih drevnih vremena srebro korišćeno kao oblik novca. Zanimljiva je činjenica da je srebro u Egiptu bilo skuplje od zlata sve do 15. veka pre nove ere. Možemo samo da nagađamo da li je možda tada već počelo ulaganje u investiciono srebro.
Grci su rudarili oko 30 tona godišnje do 7. veka pre nove ere. Ekonomska stabilnost Rimskog carstva je u velikoj meri zavisila od srebrnih poluga, koje su dolazile iz osvojenih teritorija poput Španije.
Verovali ili ne, Rimljani su dostigli vrhunac proizvodnje od 200 tona godišnje. 10.000 tona srebra je već bilo u upotrebi u Rimskom carstvu do drugog veka nove ere. Te količine srebra su impresivne i teško je da se razume kako su Rimljani uspeli da proizvedu toliko tehnologijom koju su tada imali na raspolaganju.
U vreme kada je Rimsko carstvo gubilo svoju moć, desetine hiljada tona srebra je već bilo iskopano i korišćeno. Kako na planeti postoji samo ograničena količina srebra, zalihe su već počele tada da se iscrpljuju.
Rastuća popularnost srebra
Ulazak srebra na tržišta kao kovanog novca započeo je oko 600. pre nove ere u Lidiji, kraljevstvu iz Male Azije. Novčići iskovani u srebru uključuju drahmu iz Grčke, rimski dinar, dirham i indijski Mohur is Mogulskog carstva.
Verovatno je kultura ulaganja u investiciono srebro uzela maha u to vreme. Ljudi su, dakle, počeli da ulažu u srebrnjake zbog njihove vrednosti.
Španski srebrni novčići su transportovani u Aziju morskim putem. Ovim novčićima se kupovao porcelan, svila, začini i druga poželjna roba iz Azije. Dakle, sada možemo da vidimo kako je počela da se gradi percepcija vrednosti u vezi sa srebrom. Srebro se već koristilo širom sveta za kovanje novca.
Potražnja za srebrom je takođe porasla tokom renesanse, jer je korišćeno za fine zanate. Otprilike u to vreme su evropski narodi koristili mnogo srebra za kovanje novčića. Kao rezultat ove nove potražnje, došlo je do ogromnog priliva srebra u Evropu, što je na kraju dovelo do inflacije.
Do 18. veka nove ere, veliki deo aktivnosti vađenja srebra se preselio na drugi kontinent – Južnu Ameriku. Španci su pojačali rudarske operacije i neke od zemalja poput Argentine dobile su ime po Argentumu, drugom nazivu za srebro.
Vlade su oduvek primećivale da cena srebra prati zlato, pa je postavljen paritet između zlata i srebra. Ovaj odnos je bio postavljen na 12,5:1 u Rimskom carstvu. SAD su postavile ovaj odnos na 15:1 1792. godine. Francuska je zatim postavila ovaj odnos na 15,5:1 1803.
Rimski dinar je bio rani srebrni novac
Zašto je srebro bilo popularan metal za kovanje novca?
- Prvo, srebro i zlato su gusti metali. Visok odnos vrednosti i težine je prednost, jer kovanice velike vrednosti ne moraju da budu ogromne i glomazne.
- Lako je podeliti srebro na manje delove a da se ne naruši njegova vrednost. Novčići mogu da se prave direktno iz poluge ili da se istope nazad u poluge.
- Gustina i visok odnos vrednosti i težine čine srebrne proizvode pogodnim za transport.
- Čistoća srebra može lako da se utvrdi. Najčistije srebro je označeno kao da ima čistoću od 999,9.
- Pošto ima univerzalno prihvaćenu cenu, metal je zamenljiv. Zamenljivost znači da jedan komad srebra može da se menja za drugi. Novčić od 1 unce je potpuno iste vrednosti kao i drugi novčić iste težine.
- Ne propada i smatra se veoma izdržljivim. To ga čini odličnim izborom za kovanje novca. Pošto ima manju vrednost od zlata, odličan je za male transakcije.
Investiciono srebro i prvi ozbiljni investitori
Bez obzira na dugu istoriju upotrebe srebra kao novca, tek 1979. godine su se pojavili zaista ozbiljni moderni investitori. Braća Hant, sinovi milionera i teksaškog naftnog tajkuna, pokušali su da zarobe tržište srebra tako što su prikupili 100 miliona troj unci plementiog metala i podigli spot cenu srebra sa 11 dolara u septembru 1979. na 50 dolara u januaru 1980. Na kraju je intervencija američke vlade zaustavila ovaj bikovski trend.
Sledeća trka investitora u srebro je bila 2011. godine, nakon krize gornje granice duga u SAD-u. Standard & Pur, globalna rejting agencija sa sedištem u SAD-u, objavila je negativnu prognozu za rejting ekonomije SAD-a 18. aprila 2011. Već 25. aprila investiciono srebro se trgovalo po ceni od 49,80 dolara na Komeks-u. U isto vreme investitori su povlačili njihov novac iz američke ekonomije, i okretali su se plemenitim metalima da bi se zaštitili.
Srebro zadržava novčana svojstva
Uprkos smanjenju upotrebe srebra kao valute, ono se i dalje široko koristi kao investiciono sredstvo i u sve većem nizu industrijskih primena, uključujući elektroniku, solarne panele i medicinsku opremu. Srebro takođe zadržava novčana svojstva i može da se koristi kao novac u trampi i trgovini.
