Trgovina zlatom između Zapada i Istoka i dalje prati devedesetogodišnji obrazac. Cenu zlata uglavnom određuju zapadna institucionalna ponuda i potražnja, dok zemlje na istoku zauzimaju drugu stranu trgovine. Kao rezultat toga, nadzemno zlato se kreće sa Zapada na Istok i nazad u sinhronizaciji sa cenom zlata koja se smanjuje i povećava. Poznavanje ovog obrasca je važno za razumevanje tržišta zlata i cene zlata.
Tokom proteklih devedeset godina došlo je do velikih pomeranja oseke (tokovi metala sa istoka na zapad) i plime (sa zapad na istok) zlata. Ali tržište zlata nije uvek u jasnom stanju oseke i plime. Obično su nijanse toga. Prvo, zato što cena zlata ne raste i ne pada uvek naglo. Drugo, globalno tržište zlata nikada ne prestaje da se razvija.
Globalno tržište zlata od početka 2020. do kraja 2022. kroz dinamiku oseke i plime
Brojevi ponude i potražnje konsultantskih firmi korisni su na svoj način, ali nepotpuni. Pošto zlato ima visok odnos zaliha prema protoku (zalihe iznad zemlje podeljene sa godišnjom proizvodnjom iz rudnika), njegova cena se određuje prvenstveno trgovinom nadzemnog metala. To je za razliku od onoga što se godišnje iskopa u odnosu na prodaju novoproizvedenih proizvoda.
Naravno, proizvodnja rudnika zlata igra svoju ulogu u ponudi i potražnji. Rudnik menja količinu nadzemnog zlata na duži rok. Takođe, rudari nikada ne gomilaju metale, već prodaju tamo gde može da se zadovolji potražnja.
Gore navedeno je prvi korak u razumevanju tržišta zlata. Sledeći korak je razumeti obrazac oseke i plime.
Šta je obrazac oseke i plime kretanja zlata
Generalno, ekonomije na istoku su finansijski manje napredne nego na zapadu. Dok se na Zapadu smatra normalnim da se sve svoje bogatstvo drži u bankarskom sistemu, ljudi na Istoku su i dalje navikli da svoju štednju delimično drže u fizičkom zlatu. Njihovi preci su štedeli u plemenitim metalima i tako su i njih učili. Nakit, ukrasi i drugi proizvodi od zlata koriste se kao pokloni na venčanjima i porođajima, nagrađujući reprodukciju. Na istoku zlato je sinonim za opstanak.
Državna uređenja sa sistemom socijalnog blagostanja i finansijalizacijom polako su uklonili zlato iz svakodnevnih života zapadnih ljudi. Ljudi ne obraćaju mnogo pažnje na žuti metal kada se osećaju finansijski sigurni. Zapadni investicioni fondovi trguju zlatom na osnovu modela koji traže najveće prinose u najkraćem mogućem roku.
Jednostavno rečeno, kada se investiciono poverenje smanji, na primer zbog rastućih inflatornih očekivanja, kupuje se zlato, a kada se poverenje vrati, metal se prodaje.
Na Istoku bliski afinitet sa zlatom kao sredstvom za skladištenje vrednosti čini istočnjake osetljivim na cene. Oni takođe gledaju dugoročno kad ulažu u ovaj plemeniti metal. Zlato se kupuje na stabilnim tržištima, ali posebno kada cena pada. Profit se materijalizuje kada je cena visoka.
Zapad tako određuje cenu, a Istok ublažava nestabilnost. To je dinamika koja se dešava na tržištu zlata u poslednjih sto godina.
Zapadno-istočna oseka i plima zlata je još uvek aktivna
Od januara 2020. nije bilo epskih oseka ili plima u tonažama, ali duh obrasca je živ danas kao što je bio tokom čitavog njegovog postojanja.
Važno je upoznati se sa regionalnim trgovačim centrima. Na istoku su Hong Kong, Singapur i Ujedinjeni Arapski Emirati. Na zapadu su Velika Britanija (London), srce globalnog veleprodajnog tržišta, i Švajcarska, svetska prestonica rafinerije, kao i skladište. Mapiranje svake trgovine zlatom svake zemlje sa svakom drugom zemljom je nemoguće. Ovde je dakle fokus na razlike u cenama i na tokove zlata između ključnih zemalja, trgovačkih centara i regiona. Cilj je da se otkriju okviri za oseke i plime.
U 2020. očekivana realna kamatna stopa u SAD je pala, što je povećalo zlato sa $1.517 za uncu na otprilike $1.900 do kraja godine. Kao što bi obrazac sugerisao, Zapad je kupovao, a potražnja na Istoku je pala jer su neke zemlje prodavale.
Kinesko tržište zlata
Narodna banka Kine (PBoC), koja nadgleda kinesko tržište zlata, preferira da kinesko stanovništvo gomila zlato, a ne da ga prodaje. Tako se štiti finansijska dobrobit Kine. Izvoz zlata sa kineskog domaćeg tržišta je ograničen od strane Narodne banke Kine, bez nekog uticaja na stav Kineza. Kako je cena zlata porasla 2020. godine, pritisci u snabdevanju u Kini su počeli da rastu dok zlato nije moglo da se izvozi. Zlato u Šangaju se trgovalo sa velikim popustom u odnosu na londonske cene.
Cena zlata i šangajska premija (marža), u odnosu na londonski spot, uporno se kreću u suprotnim pravcima. Ako cena zlata raste, potražnja u Šangaju opada, a premija opada. Ako cena pada, potražnja u Šangaju jača i premija raste. To je taj obrazac plime i oseke.
Kao što pokazuju premije u Šangaju, neto uvoz zlata u Kinu često raste kada cena opada i obrnuto. Zanimljivo je da su Kinezi osetljiviji na cenu zlata u dolarima nego na cenu u renminbiju.
Recimo, pad potražnje u 2020. nije bio zato što su avioni jedva leteli. Niti je to bilo zbog karantina. Glavni razlog je bio rast cene, o čemu svedoči skoro savršena inverzna korelacija između šangajske premije i cena zlata.
Indijsko tržište zlata
Situacija u Indiji 2020. godine bila je slična onoj u Kini. Prosečna premija cene na londonsku spot cenu u 14 gradova u Indiji, redovno se kreće u suprotnom smeru od cene zlata.
Izvor grafikona: Svetski savet za zlato / Gainesville Coins
I Indija od 2017. godine ima ograničenja na izvoz zlatnih poluga. Potražnja za fizičkim zlatom trenutno stagnira u zemlji.
Treba naglasiti da su Kinezi i Indijci veoma svesni vrednosti. To nisu ljudi koji dižu cenu. To su ljudi koji konsoliduju cenu. A kada cena poraste onoliko koliko je porasla u indijskim rupijama (cena je porasla 30% za 6 meseci), oni gube interesovanje za kupovinu zlata. Oni žele da cene ostanu dugo nepromenjene, i tada se dešava konsolidacija. Tek onda se stvara baza za rast zlata.
Istočna tržišta su osetljiva na nagla kretanja cena
Mnoga regionalna tržišta Bliskog Istoka i Jugoistočne Azije pokazala su izuzetnu osetljivost na nagla kretanja cena. Oni idu u rikverc bukvalno preko noći ako cena poraste i počnu da prodaju zlato Londonu ili Cirihu, često u značajnim količinama.
Nije bilo masovnog odlaska zlata sa Istoka u 2020. Preko Singapura je 120 tona transportovano u SAD i UK. Preko UAE je oko 130 tona stiglo u Švajcarsku. Skoro 400 tona je otpremljeno u Švajcarsku, SAD i Veliku Britaniju iz Hong Konga.
Donji grafikon prikazuje da je Hong Kong neto izvoznik na Zapad kada cena raste, a neto uvoznik kada cena pada. (Plavi stubovi – uvoz/izvoz Zapada, crna linija – cena zlata).
Izvor grafikona: Svetski savet za zlato / Gainesville Coins
Švajcarska je ukupno uvezla 300 tona 2020., dok je Velika Britanija, gde zapadni institucionalni novac čuva većinu svog zlata, ukupno uvezla ogromnih 1.175 tona. Trgovina zlatom u Ujedinjenom Kraljevstvu praktično odražava veleprodajnu ponudu i potražnju sa londonskog tržišta poluga. Britanska maloprodajna potražnja je beznačajna, a zlato se ne kopa u UK.
Donji grafikon prikazuje ukupan neto uvoz UK i njenu neto trgovinu sa Istokom. Ovo je najjasnija manifestacija oseke i plime koja postoji, a nije slučajno u jezgru globalnog veleprodajnog tržišta. (Braon – UK uvoz/izvoz, crveno – uvoz/izvoz na Istok, crno – cena zlata).
Izvor grafikona: Svetski savet za zlato / Gainesville Coins
Švajcarska topi zlato za prodaju u Njujorku
Trgovina zlatom između Ujedinjenog Kraljevstva i Istoka dodatno se usmerava preko Švajcarske. Kako London striktno prihvata zlatne poluge od 400 unci, a poluge u Aziji rutinski teže mnogo manje, švajcarske rafinerije pretapaju poluge da bi se prilagodili izvozu na istok. Međutim, izgleda da je UK bila neto izvoznik u Švajcarsku 2020. Zašto?
Pretpostavlja se da je uzrok bila dizlokacija na tržištu zlata zbog korona krize. Oko marta, vlade su na svim kontinentima uvele blokade, a avioni su prizemljeni da bi sprečili širenje virusa. Nenamerna posledica je bila da je zlato, koje se obično nosi na putničim letovima, privremeno imobilisano. Raspon između cene zlata u Londonu i na Comex-u u Njujorku počeo je da se povećava jer su fjučersi napustili svoje pozicije. Cene fjučersa su porasle, a arbitražeri su bili sprečeni da ispune tu prazninu.
Iz praktičnih razloga, banke poluga su odlučile da iznajme teretne avione i poslale su značajne količine velikih poluga iz Velike Britanije u Švajcarsku u aprilu i maju. Pored drugog zlata nabavljenog tokom cele godine, sa Bliskog Istoka i iz Azije, zlato u Švajcarskoj se uglavnom topilo u poluge od 100 unci za prodaju na Comex-u u SAD uz veliku premiju.
Zlato iz Rusije
Pored rasprodaje zlata na istoku, UK je 2020. uvezla zlato izrudareno u Rusiji, Kanadi, Uzbekistanu, Australiji i Južnoj Africi. SAD su uvezle ukupno 220 tona.
Korona kriza pretvorila je 2020. u neobičnu godinu. Ali nisu blokade ili druge anomalije učinile da zlato teče sa Istoka na Zapad. Na svim gornjim grafikonima koji uključuju podatke za 2022. godinu pokazuje da je tržište krenulo unazad, od oseke do plime, tokom pristojne vrednosti zlata 2022. Premije u Kini i Indiji su porasle, kao i njihov neto uvoz. A Švajcarska, Velika Britanija i SAD su izvozile svoje zlato na Istok. Obrazac je i dalje bio na snazi 2022., kao i 2020. Primarni razlog za kretanje zlata sa istoka na zapad 2020. – i sa zapada na istok 2022. – bila je cena zlata postavljena na zapadu.
Grafikon: Zlato teče ka Istoku 2022.
Izvor grafikona: Švajcarska Federalna Administracije Carine
Obrazac oseke i plime dodatno objašnjava tržište zlata
Okvir oseke i plime pruža jasnoću kada se posmatra tržište zlata. Vesti o izvozu zlata iz Švajcarske u zemlje na istoku, ili lokalne statistike o premijama, mogu se lako staviti u kontekst ako je neko upoznat sa ovim šablonom. Pored toga, pomaže nam da bolje razumemo cenu zlata.
Kao najlikvidnije svetsko spot tržište, neto fizički tok zlata u UK je ono što u osnovi pokreće cene zlata. Tržišta derivata imaju veliki uticaj na cenu zlata, ali sile sa tih tržišta se pretvaraju u fizičku kupovinu i prodaju od strane arbitražera u Londonu. Samo fizička ponuda i potražnja mogu promeniti cenu fizičkog zlata.
Cene zlata i hartije od vrednosti zaštićene od inflacije TIPS
Od 2006. do početka 2022. cena zlata je bila u obrnutoj korelaciji sa očekivanim realnim prinosom na 10-godišnje državne obveznice SAD. Ovaj prinos je jednak 10-godišnjem TIPS prinosu. Znači, prinos raste, zlato pada i obrnuto.
(TIPS – Treasury Inflation-Protected Securities – Hartije od vrednosti zaštićene od inflacije)
Izvor grafikona: Svetski savet za zlato / Gainesville Coins
Ovaj model deluje asimetrično i neodrživo. Od februara je korelacija između zlata i prinosa TIPS-a počela da slabi. Zlato je palo od aprila do oktobra 2022., ali ne onoliko koliko je prinos TIPS-a propisao.
Pošto već znamo da Zapad i dalje pokreće cene zlata, promena cene mora prvenstveno da potiče od Zapada. Podaci potkrepljuju ovaj zaklučak.
Primer: Odnos zlata i TIPS-a u UK 2013. i 2022.
Pogled na odnos između neto priliva zlata u UK i prinosa od TIPS-a u 2022. godini, u odnosu na 2013. kada je prinos od TIPS-a takođe brzo porastao.
Izvor grafikona: FRED, HMRC / Gainesville Coins
Tokom 2013. kada je prinos TIPS-a naglo porastao (plus 1,5%), UK je bio veliki neto izvoznik. Za mesec dana, maja 2013., London je izbacio 345 tona. Dok je prinos TIPS-a napravio veći pomak u 2022. (plus 2,5%), neto prodaja u Londonu bila je mnogo niža nego u 2013. Neto izvoz iz Švajcarske je takođe bio niži u 2022. nego u 2013. Iz SAD je izvezeno više u 2022. nego u 2013., ali nedovoljno da nadoknadi ukupan Zapad.
U 2022. Zapad je odbacio otprilike polovinu onoga što je uradio 2013. Zaključak je da je Zapad još uvek na čelu, ali menja način na koji se cene zlata menjaju na gore. Možda je ovo znak nadolazećeg bikovskog tržišta.
