Kako je Švajcarska postala centar veoma profitabilne, ali netransparentne trgovine zlatom
Knjiga Mark Piet-a razotkriva mračnu istoriju zlata u Švajcarskoj i savremeni izazov regulisanja unosne industrije. Ovo je priča o dominaciji alpske nacije nad globalnom trgovinom zlata. Švajcarske rafinerije godišnje prerađuju 70% nerafinisanog zlata iskopanog u svetu.
Piet je objasnio istoriju kako je Švajcarska postala srce veoma profitabilne, ali netransparentne trgovine. Prema Piet-ovim rečima, ovo su neki od ključnih istorijskih momenata u priči o švajcarskom zlatu.
Drugi svetski rat – švajcarska neutralnost
To je mračno poglavlje istorije za koje Švajcarska nije osuđena.
Autor navodi da je Švajcarska imala koristi od svoje neutralnosti tokom Drugog svetskog rata kupujući ogromne količine zlata od saveznika i sila Osovine. Zamenjivali su plemeniti metal za švajcarske franke, jedinu slobodnu konvertibilnu valutu u to vreme osim američkog dolara. Ova trgovina je posebno koristila Nemačkoj, praktično pretvorivši Švajcarsku u pokretača nemačkih ratnih napora. Švajcarci su nabavili 79% ukupnog nemačkog zlata isporučenog u inostranstvo. Pri čemu je 90% toga savršilo u Švajcarskoj narodnoj banci, a ostatak u komercijalnim bankama.
Švajcarske banke i nacističko zlato
Veruje se da su švajcarske banke kupile nacističko zlato u vrednosti od 1.7 milijardi švajcarskih franaka (1.7 milijardi dolara), uključujući zlato koje je Nemačka opljačkala iz rezervi osvojenih zemalja, posebno Austrije, Belgije, Holandije i Norveške. Deo ovog zlata je konfiskovan od privatnih lica ili oduzet žrtvama koncentracionih logora. Posle rata goruće pitanje je bilo koliko je Švajcarska znala o tom zlatu. Alpska nacija je pristala da plati reparacije u vrednosti od 250 miliona švajcarskih franaka, a takođe je obećala da će identifikovati neaktivne račune koji su bili bez naslednika.
Aparthejd u Južnoj Africi
Piet takođe ističe da je trgovina zlatom bila ključna za opstanak južnoafričkog režima aparthejda. Kada se 1968. Londonski zlatni fond (središte za trgovinu zlatom) zatvorio, tri švajcarske banke su iskoristile priliku da stvore ciriški zlatni fond. Banke UBS, Kredit Suis i SBC ubedile su Južnu Afriku da plasira svoju proizvodnju preko Ciriha u onome što je postalo poznato kao ‘južnoafrički puč’. Pored prodaje oružja Južnoj Africi, Švajcarska je plasirala na tržište zlato i dijamante te međunarodno marginalne nacije. Skoro 80% zlata uvezenog iz Južne Afrike tokom 1980-tih ponovo je pretopljeno i otisnuto švajcarkim pečatom kvaliteta od strane rafinerija koje su osnovale komercijalne banke.
Fric Lojtviler spasio Južnu Afriku
Piet u svojoj knjizi primećuje da je bivši predsednik Švajcarske nacionalne banke Fric Lojtviler spasio Južnu Afriku od bankrota pomažući u restrukturiranju njenog javnog duga. Strah od odgovornosti za podršku aparthejdu doveo je do toga da Švajcarska prestane da objavljuje zvaničnu trgovinsku statistiku zlata od 1981.
Ovo je bio ključni trenutak za razvoj švajcarske rafinerijske industrije, dodaje on, pošto je svaka od tri komercijalne banke u ciriškom zlatnom pulu stekla ili stvorila sopstvenu rafineriju zlata. Praksa ponovnog topljenja i ponovnog žigosanja problematičnog zlata ponovljena je kada je rafinerija Kaloti iz Dubai-a izgubila akreditaciju DMCC-a. Rafinerije sertifikovane od strane Londonskog udruženja za zlatno tržište (LBMA) su se uključile da spasu zlato iz Kalotija.
Genocidno zlato iz istočnog Konga
Švajcarksi državni tužilac utvrdio je 2013. godine da je Argor-Hereus, jedna od četiri velike švajcarske rafinerije koje su nekada bile u vlasništvu Švajcarske union banke (sada UBS). Koja je preradila nekoliko tona zlata iz istočnog Konga usred genocida koji je ubio čak šest miliona ljudi. Rafinerija je pod istragom zbog pomaganja i podržavanja pljačke kao ratnog zločina. Na osnovu žalbe koju je podnela nevladina organizacija Trajal Internašional i materijala koji je dostavila Grupa eksperata Ujedinjenih nacija za Kongo. Generalni tužilac je 2015. zaključio da iako je Argor-Hereus trebalo da zna poreklo zlata, nije imao ‘stvarno znanje’. Zvanično je bilo objavljeno da zlato potiče iz Ugande koja, za razliku od svog suseda, skoro da nije imala sopstveno zlato. Odluka je kritikovana kao politička.
Nastavlja se sa istom praksom
Piet primećuje da rafinerije sa sedištem u Švajcarskoj danas tvrde da je količina problematičnog zlata u njihovim lancima snabdevanja zanemarljiva, iako se rizik ne može u potpunosti isključiti. Međutim, mnoge nevladine organizacije nastavljaju sa izveštavanjem o neodgovonom poslovanju.
Autor zaključuje da Švajcarska, u kojoj se nalaze četiri najveće svetske rafinerije i koja je uvoznik do 70% svetskog zlata, mora da podigne nivo odgovornog poslovanja. Ipak, švajcarska vlada okleva da usvoji strožije propise o plemenitim metalima zbog brige da industrija zlata ostane konkurentna.
https://www.swissinfo.ch/eng/historical-book_from-nazis-to-refineries
Pročitajte još: https://golden-space.rs/da-li-federalne-rezerve-pokrecu-recesiju/
