Očekuje se da će cene zlata da dostignu $2.100 do kraja 2023. godine, a centralne banke će nastaviti da povećavaju svoje rezerve. Uzrok su dolarske sankcije koje izazivaju promenu dugoročnih strategija u vezi sa deviznim rezervama. Sve se to dešava usred kolosalnih 250 triliona dolara neizmirenih obaveza u SAD i sve većih geopolitičkih rizika i veće inflacije.
Cene zlata u porastu dok centralne banke gomilaju ovaj plemeniti metal
Prema švajcarskoj investicionoj banci UBS, čak i nakon rekordne godine kupovine, potražnja za žutim metalom će ostati jaka. Zamrzavanje rezervi ruske valute je možda dovelo do dugoročnog uticaja na ponašanje centralnih banaka.
Centralne banke su 2022. godine kupile 1.078 metričkih tona, što je najveća godišnja potražnja za zlatom od kada je počelo vođenje evidencije 1950. To je i više nego duplo od 450 metričkih tona kupljenih 2021. godine, prema nedavnom izveštaju UBS-a.
Analitičari navode povećanje geopolitičkih rizika i inflaciju kao faktore koji će da poguraju cene zlata do $2.100 do kraja godine. Oni takođe očekuju cenu od $2.200 do marta 2024.
Zlato je trenutno postavljeno na oko $1.960 dok se dolar bori da kapitalizuje svoje skromne dobitke registrovane u protekla dva dana. Dolar se nalazi pod novim pritiskom prodaje usled očekivanja neminovne pauze u jednogodišnjem ciklusu pooštravanja politike Federalnih rezervi.
Bar 24% centralnih banaka nastoji da poveća svoje zlatne rezerve
Barem 24 odsto centralnih banaka nastoji da poveća svoja sredstva u zlatu u 2023. usled rastućih geopolitičkih briga. Postoji i zabrinutosti oko kamatnih stopa i inflacionih pritisaka, prema novom istraživanju Svetskog saveta za zlato.
Otavio Kosta, portfolio menadžer u Kreskat Kapital, kaže da će zlato kao imovina značajno ojačati i to nauštrb hartija od vrednosti američkog trezora. To je nakon finalizacije sporazuma o limitu duga. Tokom 30 godina, instrumenti američkog trezora su dobijali na vrednosti zbog rastućih kamatnih stopa, globalizacije, i kupovine od strane penzionih fondova.
Ova velika potražnja za trezorima je rezultirala smanjenjem kamatnih stopa i dovela do inflacije tržišnih vrednovanja akcija. Kosta sada vidi da globalne banke postaju sve više naklonjene zlatu za svoje devizne rezerve. Postoji mogućnost da banke povećaju udeo zlata u svom bilansu na istorijski prosek od 40 procenata. Onda bi cene zlata mogle da porastu za 25 % do $2.500 po unci.
Robert Kijosaki, autor knjige „Bogati tata, siromašni tata“ proglasio je bankrot američke vlade zbog triliona dolara neizmirenih obaveza. On je savetovao svojih 2,4 miliona pratilaca na tviteru da investiraju u zlato, srebro ili bitkoin kao zaštitu of nadolazeće ekonomske krize.
Ističući predstojeću recesiju, Kijosaki tvrdi da zlato, srebro i bitkoin služe kao najbolja zaštita.
Centralne banke se spremaju da ove godine kupe 700 metričkih tona, procenjuje UBS. To je manje u odnosu na 2022, ali i dalje iznad proseka od 500 metričkih tona počev od 2010.
Zamrzavanje ruskih deviznih rezervi i promena strategije centralnih banaka
UBS navodi da smatra da će ovaj trend kupovine centralnih banaka verovatno da se nastavi usled povećanih geopolitičkih rizika i povišene inflacije. U stvari, odluka SAD da zamrzne ruske devizne rezerve možda je dovela do dugoročnog uticaja na ponašanje centralnih banaka.
Američki dolar je tradicionalno bio oslonac rezervi centralnih banaka. Međutim, nedavni porast potražnje za zlatom viđen je kao znak dedolarizacije nakon što je dolar iskorišćen za finansijski pritisak na Rusiju.
Među glavnim centralnim bankama koje kupuju zlato su one zemlje koje nastoje da zamene dominaciju dolara u globalnim finansijama. Te zemlje su Kina, Rusija i Indija (i niz drugih zemalja).
Ova stalna velika potražnja centralnih banaka jedan je od razloga zašto UBS misli da će cene zlata da porastu. Oni očekuju $2.100 po unci do kraja godine i $2.200 do marta 2024.
Slabost dolara
Još jedan faktor koji će pomoći u porastu zlata je slabost dolara. Prema UBS-u, dolar će dalje da opada jer se čini da su Federalne rezerve spremne da pauziraju svoj ciklus pooštravanja. Druge centralne banke nastavljaju da podižu svoje stope.
Zlato se istorijski dobro ponašalo kada američki dolar oslabi zbog njihove jake negativne korelacije. UBS vidi još jedan krug slabljenja dolara u narednih 6-12 meseci.
Rastući rizik od recesije
Treći faktor koji ide u korist cene zlata je rastući rizik od recesije u SAD. UBS beleži pogoršanje BDP-a, usporavanje izgradnje i proizvodnje i pogoršanje raspoloženja potrošača. Pooštreni uslovi kreditiranja će takođe da utiču na ekonomski rast i zarade preduzeća, dodaju analitičari.
