Trgovanje na jednom od najstarijih tržišta na svetu zavisi od mreže visokobezbednih trezora koji se nalaze ispod Londona. Tamo, zlatne poluge (50.000 njih), od kojih svaka vredi više od 650.000 dolara, menja ruke svakog dana između četiri glavne banke koje su odgovorne za obradu transakcija.
Sistem koji uključuje oko 500 milijardi dolara vrednog zlata uskladištenog na određenim lokacijama, u velikoj meri se malo promenio u poslednje dve decenije. Dejvit Tejt, predsednik Svetskog saveta za zlato, glavne lobističke grupe za metale, smatra da je vreme za promenu.
Foto izvor: RTTNews
Digitalni zlatni token
Bivši investicioni bankar pokušava da progura promene za koje se nada da će značajno da povećaju potražnju, uključujući bazu podataka koja koristi blokčejn tehnologiju za praćenje skoro svake zlatne poluge na svetu. Kada se ovo pokrene, trebalo bi da bude moguće da se kreira digitalni token koji je podržan fizičkim zlatom i kojim se lakše trguje.
Svetski savet za zlato je organizovao konferenciju 16. oktobra gde se raspravljalo o ovoj temi. Mnogi učesnici ove konferencije su bili skeptični da će predložena promena da uspe, jer su prethodni pokušaji da se naprave čak i male promene na tržištu propali. Ali ovaj paket promena, nazvan Gold247 je dobio na važnosti. Ideja je da Svetski savet za zlato vodi bezbednu trgovinu zlatom 24 sata dnevno. Naime, bankarske reforme nakon finansijske krize počele su da utiču na zlato. Učesnici na tržištu nisu bili u stanju da dokažu da se tom imovinom može lako da trguje u stresnim vremenima.
Ovaj koncept trgovačke imovine koja predstavlja vlasništvo nad metalom koji se nalazi negde u trezoru nije nov. Savet je 2004. godine pomogao u pokretanju fonda za berzu koji trguje zlatom (SPDR Gold Shares), koji trenutno drži 50 milijardi dolara imovine. Ali maloprodajni investitori generalno ne mogu da zamene akcije ETF-a za stvarni metal. To je samo za velike institucionalne investitore koji pomažu u održavanju tržišta za akcije. Postoje i kripto stabilni novčići sa zlatom, ali oni nisu uspeli da steknu popularnost.
Za zlatni token koji je Savet zamislio biće potrebna podrška celog tržišta. U međuvremenu, blokčejn knjiga koja prati zlatne poluge mogla bi da pomogne kupcima da se uvere u njihovo poreklo i čistoću.
Mnogi veliki igrači na tržištu u Londonu vole trenutno stanje stvari. Međutim mnogi drugi nisu zadovoljni načinom na koji se trguje. Neki bi voleli više transparentnosti. Drugi tvrde da je cela poenta zlata njegovo fizičko prisustvo, tako da je digitalizacija osuđena na propast.
Gold247
Projekat počinje programom za obezbeđivanje integriteta zlatnih poluga, koji vodi LBMA (Londonsko udruženje tržišta poluga) koja koristi blokčejn tehnologiju za praćenje zaliha. Probni projekti koji uključuju 30 učesnika kao što su rudnici, rafinerije i banke, upravo su završeni.
Gold247 transformacija se bazira na tri osnove rada: integritet, pristupačnost i zamenljivost. Ove tri osnove su zasnovane na digitalizaciji zlata i digitalnoj transformaciji infrastrukture tržišta zlata. Ova inicijativa ima za cilj da podstakne poverenje u zlato i potom stvori značajnu potražnju.
Da li će tokenizacija da uspe?
Pa, ideja je rođena kroz bankarske reforme koje su usledile nakon finansijskog kraha 2008. godine.
Te reforme su počele da utiču na žuti metal ove godine nakon što učesnici na tržištu nisu uspeli da pokažu da se lako trguje zlatom u vremenima stresa. Nova pravila su bankama zapravo poskupela držanje poluga, smanjujući ionako slabe prinose koje zarađuju od trgovine robom. Pojavila se i zabrinutost da će tržište da se smanji. Takođe, tokom protekle decenije, zlato se suočilo sa sve većom konkurencijom kriptovaluta.
Dakle, kakve veze ima blokčejn sa tim?
Svetski savet za zlato tvrdi da se radi o integritetu, transparentnosti, poverenju i poreklu. Oni to zovu Programom integriteta zlata. Svaka fizička poluga zlata je snimljena sa digitalnim blizancem na blok lancu. Cilj je da se stvore zamenljiva, interoperabilna tržišta i obezbedi poverenje u trgovinu zlatom.
Svetski savet za zlato se udružio sa Londonskim udruženjem tržišta poluga (LBMA) u tu svrhu. LBMA upravlja trgovinom među svojim članovima, što je slabo regulisano od strane Banke Engleske. Većina članova su velike međunarodne banke ili dileri i rafinerije plemenitih metala.
Potreban je konsenzus svetskih tržišta zlata
Ipak, da bi to moglo da funkcioniše treba da se postigne globalni konsenzus.
Za predloženi token biće potrebna podrška celog tržišta, od banaka na Volstritu do indijskih i kineskih vlasti koje upravljaju glavnim potrošačkim tržištima. Radi se o postizanju industrijskih sporazuma između više igrača širom sveta i pokretanju standardizacije i interoperabilnosti.
Sve u svemu, očekuje se da će zlatni token da privuče više investitora i da će da poveća likvidnost investicionog zlata. Treba da značajno smanji vreme potrebno za obavljanje transakcija i da učini te transakcije sigurnijim i bržim.
Ostaje da se vidi da li će zlatni token da zameni zlatne poluge i da promeni svetsko tržište zlata.
Više o ovome – pogledajte video
https://www.youtube.com/watch?v=AP2L3rjWihg
