Put dijamanta od rudnika do vaše ruke
Jedno obeležje trgovine dijamantima kvaliteta dragog kamenja je da je skoncentrisana na nekoliko centara: trgovina na veliko i brušenje dijamanata ograničeni su na samo nekoliko lokacija. Na primer, 2003. godine, 92% svetskih dijamanata je brušeno i polirano u Suratu, Indija.
Proizvodnja i distribucija dijamanata je u velikoj meri konsolidovana u rukama nekoliko ključnih igrača i nalazi se u tradicionalnim centrima za trgovinu dijamantima, od kojih je najvažniji Antverpen. Tamo se nalazi 80% svih neobrađenih dijamanata, 50% svih brušenih dijamanata i više od 50% svih sirovih, brušenih i industrijskih dijamanata. Ovo čini Antverpen svetskom prestonicom dijamanata gde je i sedište Međunarodnog gemološkog instituta[1]. Još jedan važan centar za dijamante je Njujork gde se prodaje skoro 80% svetskih dijamanata, uključujući prodaju na aukcijama. Tu su i London, Tel Aviv i Amsterdam.
Kompanija De Birs[2]
kao najveća svetska kompanija za rudarenje dijamanata, ima dominantnu poziciju u industriji. De Birs je trenutno najveći svetski operater postrojenja za proizvodnju dijamanata i distributivnih kanala za dijamante kvaliteta dragog kamenja. De Birs i njegove podružnice poseduju rudnike koji proizvode oko 40% godišnje svetske proizvodnje dijamanata. Tokom većeg dela 20. veka preko 80% svetskih neobrađenih dijamanata prolazilo je kroz ovu kompaniju ali se do 2013. brojka smanjila na oko 38%.
Važne kompanije za rudarenje dijamanata su Alrosa (ruska kompanija), BHP Billiton (najveća svetska rudarska kompanija), Rio Tinto grupa, i Petra Dijamanti[3] (vlasnik nekoliko velikih rudnika dijamanata u Africi).
Brušenje i poliranje neobrađenih dijamanata
Brušenje i poliranje neobrađenih dijamanata je specijalizovana veština koja se obavlja na ograničenom broju lokacija širom sveta. Tradicionalni centri za brušenje dijamanata su Antverpen, Amsterdam, Johanesburg, Njujork i Tel Aviv. Nedavno su uspostavljeni centri za brušenje dijamanata u Kini, Indiji, Tajlandu, Namibiji i Bocvani. Centri za brušenje sa nižom cenom rada, posebno Surat u Gudžaratu, Indija, rukuju većim brojem manjih karatnih dijamanata, dok je veća verovatnoća da će se manje količine većih ili vrednijih dijamanata naći u Evropi ili Severnoj Americi.
Članovi Svetske federacije berzi dijamanata[4] (WFDB) deluju kao posrednici za veleprodajnu razmenu dijamanata, trgujući i poliranim i neobrađenim dijamantima. WFDB se sastoji od nezavisnih berzi dijamanata u velikim centrima za brušenje dijamanata kao što su Tel Aviv, Antverpen, Johanesburg i ostali gradovi širom SAD, Evrope i Azije. 2000. godine WFDB i Međunarodno udruženje proizvođača dijamanata[5] osnovali su Svetski savet za dijamante[6] kako bi sprečili trgovinu dijamantima koji se koriste za finansiranje rata i nehumanih dela. Dodatno je uspostavljen Međunarodni savet za dijamante[7] (IDC) za nadgledanje ocenjivanja dijamanata.
U svetu postoji 28 registrovanih berzi dijamanata. Berze su poslednji strogo kontrolisani korak u lancu snabdevanja dijamantima. Trgovci mogu da kupe relativno male količine dijamanata na berzama, nakon čega se oni pripremaju za konačnu prodaju potrošaču. Prema Rio Tinto Grupi, 2002. godine dijamanti proizvedeni i pušteni na tržište bili su procenjeni na $9 milijardi kao neobrađeni, $14 milijardi nakon brušenja i poliranja, $28 milijardi u veleprodaji dijamantskog nakita i $57 milijardi u maloprodaji.
Interesantan podatak: Rusija ima najveće rezerve prirodnih dijamanata procenjene na približno 1.1 milijardi karata. Sledeća je Bocvana sa 300 miliona karata.
[1] International Institute of Gemology
[2] De Beers – osnovao ju je Sesil Roudz 1888. godine (Cecil Rhodes)
[3] Petra Diamonds
[4] The World Federation of Diamond Bourses (WFDB)
[5] The International Diamond Manufacturers Association
[6] World Diamond Council
[7] International Diamond Council (IDC)
