Jen je japanska valuta uvedena 1871. godine. Reč ‘jen’ znači ‘krug’ ili ‘okrugao objekat’. Valutom upravlja Centralna banka Japana u Tokiju, a međunarodna oznaka je JPY. Kao i američki dolar i euro, jen je fijat novac. Međutim, pošto je to valuta jedne od najvećih ekonomija na svetu, i jen se koristi kao rezervna valuta zajedno sa američkim dolarom, eurom i britanskom funtom. Jen je treća valuta po obimu trgovine na deviznom tržištu, posle dolara i eura. Štaviše, jen je druga rezervna valuta po veličini na svetu.
https://www.orbex.com/blog/en/2016/08/gold-yen-correlation-worth-knowing
Jen i zlato
Jen je jedna od najvažnijih alternativa američkom dolaru. Zato često postoji pozitivan spoj između zlata i jena. Oba vrednosna sredstva su u negativnoj korelaciji sa dolarom i oba se smatraju sigurnim utočištem. Ali ipak taj odnos između jena i zlata nije uvek savršen. Naime, zlato nije samo alternativa za američki dolar, nego je altrernativa za čitav monetarni sistem fiat valuta. Samim tim u nekim slučajevima i jen i dolar u isto vreme gube naspram zlata.
Grafikon korelacije jena i zlata:
Interesantno je da investiranje u zlato ili trgovina njime znači trgovinu sa valutnim parom jen/dolar. Kao primer, treba pogledati sledeći grafikon (jen/dolar su crveno-zeleni, a zlato je sivo):
Da li je jen sigurno utočište?
Neki ekonomisti smatraju da je razlog za korelaciju ova dva vrednosna sredstva taj što se i zlato i jen smatraju investicijama sigurnog utočišta. Postoji teorija da kada investitori traže sigurno utočište, onda kupuju zlato i jen u jednakoj tržišnoj proporciji. Obzirom da Japan ima najveći odnos duga prema BDP-u u razvijenom svetu, kako jen može da bude sigurno utočište? Neki autori objašnjavaju to činjenicom da najveći deo japanskog duga pripada građanima, korporacijama i japanskoj centralnoj banci. Američki dug, međutim, uglavnom pripada stranim poveriocima.
Veličina deviznog tržišta naspram veličine tržišta zlata
Svake tri godine, Međunarodna banka poravnanja (Bank of International Settlement „BIS„)[1] obavlja anketu o prometu deviznog tržišta.
Recimo izveštaj ankete 2016. godine je pokazao da je ukupna dnevna razmena deviza bila oko $5 triliona. Važno je naglasiti da jen, koji ide u paru sa dolarom, predstavlja deo od $1 triliona.
Poslednji BIS izveštaj za 2019. godinu je pokazao da je dnevna trgovina devizama dostigla $6.6 triliona, što predstavlja porast od 2016. godine.
COMEX tržište zlata, koje utiče na svetsku cenu zlata, trguje sa otprilike 260.000 ugovora dnevno. To otprilike iznosi oko $34 milijarde dnevnog obrta u zlatu.
Znači veličina deviznog tržišta, a naročito jen/dolar para, je daleko veća od tržišta zlata, upravo zbog toga se jen/dolar par smatra glavnim faktorom za određivanje cene zlata. Nije potpuno jasno koji mehanizam učesnici na tržištu koriste da bi ova korelacija postojala. Možda su u pitanju neki trgovinski algoritmi koji, recimo, prate kretanje jen/dolar para, a brokeri ga koriste za donošenje odluka o kupovini/prodaji zlata.
Sve u svemu, korelacija zlata i jena može da bude od velike koristi za investitore i trgovce jer potencijalno ukazuje na neke mogućnosti koje bi bile propuštene da se ne uzmu u obzir grafikoni i zlata i jena.
