Veliki trgovinski deficit Indije je doveo do neobičnog plana vlade da obuzda taj jaz – naterati ljude da predaju svoje privatne zlatne poluge i zlatni nakit.
Premijer Narendra Modi i njegova vlada pokušavaju da ubede građane, koji zajedno poseduju najveći privatni holding poluga na svetu, da polože svoje blago u banke i zarade kamatu. Plan, koji je sedam godina star, bio je veliki promašaj. Privukao je samo oko 25 tona od 25.000, koliko procenjuje Svetski savet za zlato da drže domaćinstva i hramovi u južnoazijskoj zemlji.
Indija se trudi da zaustavi ogroman uvoz zlata u zemlju. Vlada pokušava da smanji trgovinski deficit topljenjem metala koji se već nalazi u zemlji i preprodajom. Ovaj program je ponovo relevantan jer domaća valuta devalvira. Rupija sada slabi i trgovinski jaz se kreće blizu rekordnog nivoa koji je dostignut u julu.
„Ako možete da reciklirate postojeće zlato kod kuće, onda se oslanjanje na uvoz zlata smanjuje. To onda smanjuje pritisak na deficit tekućeg računa“, rekao je Madhavi Arora, vodeći ekonomista kompanije Emkay Global Financial Services Ltd. Zlato takođe možete da se monetizuje kao instrument za prikupljanje sredstava.
Sakši Gupta, glavni ekonomista u HDFC Bank Ltd. je rekao da, kada su u pitanju napori da se smanji uvoz zlata, svaki procentualni poen je bitan.
Vlada je pokušavala da obeshrabri kupovinu poluga u julu tako što je podigla porez na uvoz zlata na najviši nivo u istoriji. Ali pad globalnih cena je ublažio uticaj. Ovo je bilo očigledno tokom aktuelne indijske festivalske sezone – u vreme kada potražnja za zlatom dostiže vrhunac, posebno tokom Divalija.
Modijev program deponovanja zlata
Modijev program, koji je prvobitno uspostavljen 2015. godine, omogućava ljudima da polože svoje zlatne poluge u banku na period od jedne do 15 godina. Banka zatim plaća kamatu do 2,5% na vrednost metala. Tu je i obećanje da će ulagač da dobije ekvivalentnu količinu zlata, ili gotovine, na kraju perioda. Metal se zatim topi i preprodaje, teoretski povećavajući lokalne zalihe i smanjujući uvoz.
U poređenju sa kamatnom stopom na program zlata, Državna banka Indije nudi stopu od 5% do 6% na fiksne gotovinske depozite za sličan vremenski okvir. Izazov za Modija je to što je zlato emotivna kupovina za Indijce. Nakit igra važnu ulogu na venčanjima i festivalima i često se prenosi sa porodice na porodicu. Jedan od velikih nedostataka programa je to što se nakit topi da bi se proverila čistoća pre nego što se ponovo proda. To znači da deponenti nikada ne mogu da vrate svoje voljeno nasleđe.
Hramsko blago
Važni su i hramovi. Poštovane institucije, kojima upravljaju zakonom ovlašćeni fondovi da deluju u ime božanstva, imaju vitalnu ulogu u odnosima Indijaca sa zlatom. Poklonici daruju metal božanstvima da izraze zahvalnost – na primer za rođenje deteta – ostavljajući u hramovima ogromne zalihe blaga. Procenjuje se da ovakvi fondovi drže oko 4.000 tona zlata, što je otprilike koliko drži i američko skladište poluga u Fort Noksu.
„Hramski fondovi su kritični za plan i vlada bi trebalo da radi sa njima“, kaže Ašiš Pete. Pete je predsedavajući Domaćeg saveta za dragulje i nakit u Indiji.
„Postoji najmanje 15 fondova koji drže velike količine zlata, tako da ako neka količina izađe iz njih, onda će to biti veliko olakšanje“, rekao je on.
„Sada hramovi deponuju oko 200 do 500 kilograma zlata u malim količinama. Ali to nije ništa u poređenju sa onim što je potrebno da bi program funkcionisao“, kaže Džejms Hoze, generalni direktor ključne indijske rafinerije zlata CGR Metalloys Ltd.
Surendra Mehta, nacionalni sekretar Indijske asocijacije za poluge i dragulje, kaže da je teško ubediti staratelje hramova da dozvole da se deponovano zlato topi u okviru programa. Postoji i rizik da se uznemire vernici.
Generacijska vrednost nakita
Većina Indijaca, poput Aditi Das, rado plaćaju banci da čuva njihov nakit u sefovima. Ne odlučuju se da zarađuju kamatu deponujući ga u istoj banci u okviru vladinog programa. Ova 32-godišnja mlada je rekla da plan nije popularan zbog generacijske vrednosti nakita.
„Većina mog zlata je nasleđeni nakit i ima sentimentalnu vrednost, a ideja da se ono topi nije privlačna“, rekla je Das. „Čak i ako je u pitanju zlatnik ili zlatne poluge, i oni se kupuju za posebne prilike. Stoga mi ne bi bilo prijatno da ga se odreknem zbog takvog programa.
Još jedan kamen spoticanja su operativni aspekti na terenu. Mora da postoji fleksibilnost u tome koliko dugo se zlato deponuje. Takođe, ne bi trebalo da se postavljaju nikakva pitanja o dokazu o kupovini do određene granice. Ljudima koji su nasledili zlato je često teško da dokažu vlasništvo.
Plan depozita i srodna šema suverenih zlatnih obveznica, koja omogućava investitoru da kupi obveznicu po ceni zlata bez osnovne fizičke imovine, su daleko od uspeha. Ove šeme predstavljaju manje od 2% godišnjeg potrošnje zlata u Indiji.
„Ipak, umesto da se odustane od plana, vlada bi trebalo da razmotri amandmane tako da oslobodi od poreske kontrole depozite zlata do oko 100 grama u bankama“, rekao je Pete.
Neaktivne zlatne poluge i ostale zalihe zlata treba da budu deo glavnog mehanizma za prikupljanje kapitala. To je jedini efikasan i produktivan način za optimizaciju postojećih zaliha zlata.
