Dugoročni model vrednovanja zlata, koji pretpostavlja da zlato čini većinu međunarodnih rezervi, sugeriše da će cena zlata $8.000 premašiti u narednoj deceniji. U hijerarhiji novca, zlato je superiornije od fiat novca. Iz istorijske perspektive, protekle decenije karakteriše poverenje u fiat novac, pri čemu je fiat bio najveći deo globalnih međunarodnih rezervi. Rat između Rusije i Ukrajine, inflacija i sistemski rizik preokreću ovaj trend.
Hijerarhija novca
Peri Merling, profesor međunarodne političke ekonomije na univerzitetu u Bostonu, predstavlja integrisani pristup konceptualizaciji novca, finansija i bankarstva, koje vidi kao osnovnu infrastrukturu kapitalizma. Prema Merlingu, postoji prirodna hijerarhija novca koja se predstavlja kao piramida.
Grafikon: piramida hijerarhije novca
Na vrhu piramide se nalazi pravi novac, koji je oskudan, univerzalno prihvaćen i nema rizik druge strane jer nije ničija odgovornost: zlato. Ispod zlata su nacionalne valute koje izdaju centralne banke. Zatim dolaze depoziti koje kreiraju komercijalne banke. Hartije od vrednosti, kao što su obveznice i vlasnički kapital, su na dnu.
Pošto sve ispod zlata može da se stvori ni od čega, baza piramide može lako da se proširi. Tokom celog poslovnog ciklusa, bilansi (aktiva i obaveze) se produžavaju – kreiraju se krediti – što dovodi do ekonomskog buma. Tokom recesije, bilansi se skupljaju i oblik piramide se preuređuje.
Horizontalno, piramida se odnosi na količinu i leveridž (odnos između zaduženosti i kapitala). Vertikalno, piramida se odnosi na kvalitet: što je više, to je bolji kvalitet novca.
Merling kaže:
„U procvatu kredit počinje da liči na novac. Oblici kredita postaju mnogo likvidniji, postaju mnogo upotrebljiviji za plaćanje. U kontrakciji, otkrijete da ono što imate nije novac, to je zapravo kredit. U kontrakciji, otkrijete da zlato i valuta nisu ista stvar. Zlato je bolje. Saznaćete da depoziti i valuta nisu ista stvar. Valuta je bolja.“
Dugoročni model vrednovanja i cena zlata
Ono što se dogodilo proteklih decenija, nakon prekida zlatnog standarda 1971. godine, jeste masovno povećanje ponude fiat novca, kredita i hartija od vrednosti. Trenutna piramida je deformisana sa tankim vrhom i jako širokom bazom. Globalni dug prema BDP-u je blizu svog vrhunskog nivoa svih vremena.
Kreatori politike neće da dozvole da dug propadne – smanjenje kredita – jer je globalni finansijski sistem postao prevelik i isprepleten. Samo jedno neizvršenje obaveza moglo bi da ugrozi stabilnost čitavog aranžmana. Jedini način da se povrati oblik piramide je povećanje cene zlata.
Trenutni pad tržišta akcija signalizira novo tržište zlata
U ekonomskom padu, odnos tržišnog kapitala i BDP-a u SAD opada, a dolar slabi da bi se podstakla ekonomija. Kao rezultat toga, cena zlata, izražena u dolarima, raste.
Koristeći Merlingovu hijerarhiju novčanog okvira, može da se ispita odnos između nacionalnih valuta i zlata da bi se stekao osećaj kuda ide cena zlata.
Centralne banke su stvorile toliko „novca“ od 2008. godine da je iz ekonomske perspektive oslabio odnos sa bankarskim depozitima. Da bi se procenila budućnost cene zlata, treba da se uzme u obzir koliko su zlata centralne banke spremne da drže. Drugim rečima, sastav međunarodnih rezervi koje podupiru njihove bilanse stanja.
Neobično poverenje u valute
Centralne banke u celini imaju neobičnu veru u devize, iako je procenat zlata u ukupnim rezervama iznosio samo 16% u 2022. godini. Istorijski prosek je oko 59%. Sada centralne banke počinju da gube poverenje u valute koje emituju njihove kolege. U 2022. zvanične rezerve zlata porasle su za rekordnih 1.136 tona, dok su devizne rezerve smanjene za rekordnih $950 milijardi.
Velike kupovine centralnih banaka na svim kontinentima poslednjih godina ukazuju na to da centralne banke misle da će sistem izlečiti rastom cene zlata. U atmosferi rata, (SAD zamrznule dolare ruske centralne banke), inflacije i sistemskog rizika, trend povećanja udela zlata u ukupnim rezervama je logičan.
Ako pretpostavimo da zlato čini konzervativnih 51% globalnih međunarodnih rezervi, cena zlata bi morala da bude $10.000 po troj unci. Naravno, u procesu podizanja cene zlata, centralne banke povećavaju težinu svog zlata i prodaju devize.To rezultira nižom cenom zlata koja je potrebna da čini većinu ukupnih rezervi.
S druge strane, tokom vremena, bilansi centralnih banaka rastu, a samim tim i njihova potražnja za međunarodnim rezervama.To može veoma brzo da revalorizira zlato.
Privatni sektor je u sličnom problemu kao i centralne banke: oni su takođe malo izloženi zlatu u odnosu na kreditna sredstva. Znači, neće samo centralne banke da budu uzrok povećanja cene. Recimo, osnovna procena da cena zlata $8.000 po unci učinila bi udeo zlata u ukupnim rezervama premaši 50%.
Zaključak
Tokom vekova, cena zlata uvek raste, pošto količina fizičkog metala na raspolaganju nije dovoljna da zadovolji potrebe čovečanstva za likvidnošću. Da bi se povećala likvidnost, devalvacija nacionalnih valuta u odnosu na zlato je logična.
Pošto je zlatni standard napušten 1971. godine, fiat novac se stvarao pritiskom na taster, sa ciljem da se podstakne rast osnove piramide. Ali promena vrha neminovno sledi. Vrednost zlata mora da poraste da bi se resetovao oblik piramide.
S obzirom na rat, inflaciju i sistemski rizik, sada je došao trenutak da se cena zlata prilagodi.
