Zlato se obično meri u gramima ili troj uncama, u zavisnosti od toga gde se kupuje. Recimo, danas, 14 januara, cena grama zlata je $61.74 ili $1,920.38 za uncu.
Grafikon: Cena grama zlata 12/13 januar 2023
Izvor grafikona: goldprice.org
Industrija zlata je veoma specifična kada je u pitanju merenje zlata. To nije iznenađujuće s obzirom na to koliko je vredno u odnosu na svoju veličinu i težinu.
Dok su mnoge zemlje prešle na metrički sistem, industrija plemenitih metala na globalnom nivou je nastavila da koristi istorijsku troj uncu kao svoju osnovnu jedinicu mere. Takođe, jedna troj unca zlata nije isto što i obična unca ili jedan gram zlata.
Troj unca je 31,1034768 grama, tačnije, to znači da je 1 kilogram jednak 32,1507 troj unci. Jedan ustupak metričkom sistemu je upotreba tona kada se govori o velikim količinama. Mnogo je lakše reći 1.000 tona nego 32.150.746 troj unci.
Industrija često koristi „uncu“ i skraćenicu „oz“ umesto „troj unca“ i „ozt“, jer pretpostavljaju da svi znaju da znači „troj“ unca.
Težina plemenitih metala se obično beleži sa tačnošću od tri decimala, ili na hiljaditi deo unce, što je jednako 3/10 grama. To možda izgleda preterano dok se ne uzme u obzir da 3/10 grama iznosi oko 1,70 dolara.
Prednosti korišćenja metričkog sistema i grama
Iako skoro svi prihvataju troj sistem za trgovinu plemenitim metalima, postoje neke prednosti korišćenja metričkog sistema i grama.
Gram je manji od troj unce, tako da omogućava veću preciznost u merenju. Kada treba da se označi težina određenog zlata u decimalima troj unce, praktičnije je istu težinu izraziti celim brojevima u gramima.
Na primer, zgodnije je da se kaže da zlatna poluga teži 1 gram nego 0,032 troj unce. Pošto su takve male zlatne poluge praktične za manje transakcije, grami su zaista korisni za preciznije izračunavanje. Stoga i postoji cena grama zlata na međunarodnom tržištu (https://goldprice.org/gold-price-per-gram.html).
Ko koristi grame, unce ili nešto drugo?
Unce i funte su primarne jedinice mase u većini zemalja engleskog govornog područja kao što su SAD, Velika Britanija, Kanada, Australija i Novi Zeland.
Neke zemlje u Aziji poput Indije, Singapura, Pakistana i dalje preferiraju „tolu“, dok Kina i Japan koriste „tael“. Konačno, Tajland koristi „baht“. Međutim, to su samo njihove lokalne jedinice za merenje. Ove zemlje, kada rade sa velikim globalnim tržištima, koriste metrički sistem ili uncu.
Za trgovinu zlatom na nekim od najvećih tržišta u Evropi i Aziji, neophodno je razumeti konverziju trojskih unci i grama.
Merenje zlata i čistoća zlata
Pored preciznog merenja, industrija zlata je opsednuta čistoćom. Čistoća se odnosi na količinu (po težini) čistog zlata koji predmet ima. Većina ljudi je upoznata sa upotrebom karata pri opisivanju nakita. To je čistoća izražena u jedinicama od 24, tako da 100% odgovara 24 karata, a 75% jednako je 18 karata.
Industrija zlata koristi ili procente ili finoću (fino je druga reč za čisto). To znači da poluga ima dve težine:
- Bruto težina – ono što vidite kada je stavite na vagu, i
- Fina težina – količina čistog zlata u predmetu, ili njegova bruto težina pomnožena njegovom čistoćom.
Dakle, zlatna poluga od 10 unci (tj. troja) ima drugačiju finu težinu ako je njena čistoća 99,99% ili 99,50%. Razlika između 9,999 oz i 9,950 oz možda ne izgleda kao velika, ali tih 0,049 oz vredi oko 80 dolara. Postoje međunarodni standardi za određivanje čistoće proizvoda. Na primer, australijski standard 3515.4-2007 kaže da, da bi se nešto nazvalo 99,99%, minimalna čistoća mora da bude 99,9875%.
Na veleprodajnim investicionim tržištima plemenitih metala, fizičkim zlatom se trguje u polugama od približno 400 oz sa čistoćom od 99,5% ili više. One se često generički nazivaju „devet devet pet“ poluge. Zlatom se na veliko trguje sa 99,5% čistoće jer je mnogo jeftinije preraditi polugu do ove čistoće nego do 99,99% (ili „četiri devetke“). Izraze kao što su „devet devet pet“ i „četiri devetke“ koriste insajderi u industriji.
Težina poluge varira ali uvek ima višak zlata
Uz svu ovu priču o preciznim merenjima, možda je iznenađujuće da se, ako se izmeri poluga sa veoma preciznom vagom, otkrije da sve imaju malo različite težine. Međutim, sve su uvek iznad težine specifikacije jer nijedan akreditovani proizvođač ne bi nikada prodavao poluge manje težine.
Svi proizvodni procesi rezultiraju malim varijacijma – nije moguće proizvesti tačne težine prema specifikacijama proizvoda. Na primer, zlatna poluga od 10 oz, ako se izmeri i precizno analizira, može da pokaže stvarnu bruto težinu od 10,0003 oz i čistoću od 99,9876%, što daje stvarnu finu težinu od 9,9990900628 oz.
Naravno, ako bi svaka zlatna poluga bila tačno obeležena, trgovanje bi postalo veoma komplikovano. Dakle, zlatne poluge i novčići su specificirani sa standarnim (minimalnim) težinama i čistoćom, sa različitom količinom „viška“ zlata u svakom novčiću ili polugi. Ovaj mali višak proizvođači zapravo nazivaju „giveaway“ (poklon ili nešto dato besplatno) i prati se jer predstavlja trošak.
Komentar autora teksta:
I na kraju ovog članka, posle provere, utvrđeno je da je cena grama zlata ostala nepromenjena na $61.74.
