Foto izvor: www.ucg.ac.me
Prema austrijskoj teoriji poslovnog ciklusa, ciklus procvata i propasti nastaje kao odgovor na odstupanje tržišne kamatne stope od prirodne kamatne stope, odnosno od ravnotežne kamatne stope. Smatra se da manipulisanje centralne banke kamatnim stopama pokreće ciklus procvata i propasti. A zlato? Da li ono izaziva te cikluse?
Može li povećanje ponude zlata dovesti do ciklusa procvata i propasti?
Moglo bi da se pretpostavi da čak i sa zlatnim standardom bez centralne banke, povećanje ponude zlatnog novca dovodi do snižavanja kamatnih stopa. To onda verovatno treba da izazove odstupanje kamatnih stopa od prirodne ili ravnotežne kamatne stope. Shodno tome, ovo bi moglo da pokrene ciklus procvata i propasti.
Ekonomista Marej Rotbard je, međutim, verovao da povećanje ponude zlata ne može da pokrene ciklus procvata i propasti. Za njega je ključni razlog za ove cikluse labava monetarna politika centralne banke, koja povećava ponudu novca „iz vazduha“.
Dakle, ciklus procvata i propasti je uvek uzrokovan povećanjem ponude novca „iz vazduha“. To povećanje uzrokuje razmenu „ničega za nešto“, preusmeravajući resurse sa generatora bogatstva na aktivnosti koje ne generišu bogatstvo. Za Rotbarda, onda, poslovni ciklusi nastaju zbog inflatorne politike centralne banke, što je u stvari čin pronevere.
Zašto povećana ponuda zlata ne generiše cikluse procvata i propasti?
Zamislite nekog rudara koji je proizveo deset unci zlata. On kopa zlato jer veruje da za njega postoji tržište. Zlato doprinosi dobrobiti pojedinaca, čineći ga delom bogatstva.
Vremenom su pojedinci otkrili da je zlato – koje je prvobitno bilo korišćeno za izradu nakita – takođe korisno za druge primene. Oni zatim pripisuju mnogo veću vrednost zlatu nego ranije, dok otkrivaju da je zlato korisno i kao sredstvo razmene.
Dakle, kada ga proizvođač zlata razmenjuje za robu, on se upušta u razmenu bogatstva za bogatstvo. Uporedite ovo sa novcem iz „vazduha“ koji je proizveo falsifikator, stvarajući zamenu „ništa za nešto“, pri čemu se falsifikator upustio u proneveru.
Povećanje ponude zlata, međutim, povećava bogatstvo i nije čin pronevere.
Potvrde bez pokrića stvaraju cikluse procvata i propasti
Uporedite sve ovo sa priznanicama bez pokrića koje se koriste kao sredstvo razmene. Ovi papiri daju isti ishod kao i falsifikovani novac, jer se oni izdaju bez zlatnog pokrića. Ovo omogućava potrošnju bez doprinosa fondu bogatstva.
Dakle, izdavanje priznanica bez pokrića postavlja platformu za proneveru kada se ovi sertifikati koriste u razmenu za robu i usluge. Ova aktivnost dovodi do ekonomskog procvata.
Zatim, kada se štampanje potvrda bez pokrića uspori ili zaustavi, usporava se preusmeravanje resursa na različite aktivnosti koje su se pojavile zbog potvrda bez pokrića. Kao rezultat toga, ove aktivnosti su pod pritiskom i nastaje ekonomska propast.
U slučaju povećanja ponude zlata, tu se ne radi o prevari. Dobavljač zlata – rudnik zlata – je povećao proizvodnju korisne robe. Dakle, nema zamene „ničega za nešto“. Shodno tome, proizvođač bogatstva ga zamenjuje za druga dobra jer je proizveo nešto korisno.
Povećanje ponude novca iz vazduha i povećanje ponude zlata
U oba slučaja povećanje ponude novca iz „vazduha“ i povećanje ponude zlata stvara jaz između tržišnih kamatnih stopa i prirodne kamatne stope. Ovaj jaz je samo simptom. On sam po sebi ne postavlja cikluse propasti. Primarni uzrok je uvek izvor jaza kamatnih stopa.
Ako je izvor inflacije novac iz „vazduha“, onda ovo kulminira u ciklusu procvata i propasti. Međutim, ako je jaz u kamatnim stopama zbog povećanja ponude zlata, što je povećanje stvarnog bogatstva, neće doći do ciklusa procvata i propasti.
Povećanje ponude zlata dovešće do odstupanja tržišnih kamatnih stopa od prirodne stope i to će verovatno izazvati fluktuacije u ekonomskoj aktivnosti. Međutim, ciklusi procvata i propasti se ne odnose na fluktuacije slobodnog tržišta. U ekonomiji slobodnog tržišta stalno dolazi do promena i nema stabilnosti.
Povećanje ponude zlata povećava bogatstvo
Povećanje ponude zlata nema nikakve veze sa poslovnim ciklusima, jer je povećanje ponude zlata povećanje bogatstva. Ovo povećanje bogatstva ne rezultira razmenom „ničega za nešto“.
U međuvremenu, zlato najavljuje dugo očekivani preokret
Objavljeni indeks potrošačkih cena ove nedelje je slabiji od očekivanog. Kao takav, dao je metalima, uključujući srebro, veliki podsticaj usled naknadnog pada prinosa i dolara. Zlato je poraslo za 7% tokom protekle dve nedelje nakon što je ponovo našlo podršku u oblasti od $1.615. Ostaje da se vidi da li proboj iznad otpora koji je pretvoren u podršku na $1.735 sada najavljuje promenu na tržištu.
Poboljšano raspoloženje je rezultat i nedavno objavljenog ažuriranog trenda potražnje za zlatom u trećem kvartalu 2022. od strane Svetskog saveta za zlato. U ažuriranju je navedeno kako je potražnja centralnih banaka, uprkos gubitku vrednosti zlata za 8%, dostigla kvartalni rekord od skoro 400 tona. Time je nadoknađen odliv od 227 tona iz ETF-ova zlatnih poluga. Sve u svemu, potražnja od godine do danas je porasla za 18% u odnosu na isti period 2021. godine, najavljujući povratak na nivoe pre pandemije.
Očekuju se veće promene cena kada tržište shvati da će se dugoročna inflacija smestiti na viši nivo od trenutnog 3%. ETF investitori – neto prodavci mesecima – i špekulanti na trištu fjučersa sada drže ključ za buduće dobitke. Bez podrške ovih važnih segmenata tržišta, zlato i srebro će nastaviti da se oslanjaju na kretanja prinosa trezora i dolara.
Očekuje se konsolidacija i potencijalno nova provera podrške na $1.735 sa otporom na $1.765 i $1.789.
Izvori:
https://mises.org/wire/can-increases-supply-gold-lead-boom-bust-cycles
