Zlatne poluge ili bitkoin – šta je bolje? Teško je zamisliti investiciono sredstvo koje je izazvalo više buke od bitkoina u poslednjoj deceniji. Najpoznatija svetska kriptovaluta je promovisana kao ‘digitalno zlato’. Napravljena korišćenjem potencijalno revolucionarne tehnologije blokčejna i lansirana nakon globalne finansijske krize, ona je postala finansijska vest na naslovnim stranama.
Ovo nije iznenađujuće s obzirom na spektakularan rast cena bitkoina. Taj rast je doveo do toga da se bitkoin trgovao iznad $65.000 u jednom trenutku u 2021. To se poklopilo sa dugim periodom od otprilike decenije u kojem je cena zlata u američkim dolarima bila nepromenjena. Zbog toga neki analitičari tvrde da bitkoin zamenjuje plemeniti metal i kao zaštita kapitala od inflacije i kao oblik novca.
Iako ovaj tekst nije anti-bitkoin, ipak je prerano tvrditi da će bitkoin ili bilo koja druga kriptovaluta zameniti zlato. Zašto je to tako, možemo da vidimo ako uporedimo ova dva investiciona sredstva uzimajući u obzir šest ključnih faktora:
- Veličina tržišta
- Likvidnost
- Troškovi ulaganja
- Promenljivost i povlačenje[1]
- Upravljanje i regulacija
- ESG[2] faktori
Dok bitkoin generiše mnogo naslova, zlato i dalje drži prednost kada se posmatraju gore navedeni faktori. U pogledu bitkoina, ovi faktori ostaju nerazjašnjeni. To uključuje i koliko je on zaista decentralizovan i da li je njegova fiksna ponuda zapravo poželjna osobina za monetarnu imovinu.
Rizik investiranja u zlato i bitkoin nasuprot prinosu
Kakav je rizik u odnosu na prinos zlata i bitkoina? Iako bitkoin nudi spektakularniji rast cena, on takođe pati od daleko veće volatilnosti. Ono što je najvažnije je da još uvek nema iskustva kao sigurno utočište. Takođe, slabije uspeva na tržištima kapitala u periodima krize.
Zlato, s druge strane, je dokazano kao sredstvo sigurnog utočišta, kako u periodima inflacije, tako i u periodima rasprodaje akcija. Zlato je u proseku imalo prinos od približno 15% godišnje u godinama kada je inflacija bila u proseku više od 3%.
Ono što smo do sada videli u 2022. je savršen primer za gore navedeno. Donji grafikon pokazuje da je zlato po ceni u američkim dolarima uspešnije od tržišta akcija za približno 20%.
CENA ZLATA U AMERIČKIM DOLARIMA I UČINAK INDEKSA CENA S&P500 OD POČETKA GODINE (%) DO 11 MARTA 2022.
Izvor: The Perth Mint, MarketWatch, Svetski savet za zlato
Ovo je sigurno školski primer kako zlato pruža zaštitu portfelja kada je najpotrebnije. To isto potvrđuje da investitori koji žele da upravljaju rizikom verovanto radije drže investiciono zlato nego bitkoin u svom portfelju.
Konkurencija je još jedan faktor koji treba uzeti u obzir. Bitkoin je izgubio tržišni udeo u ekosistemu kriptovaluta u poslednjih nekoliko godina. U isto vreme zakon opadajućeg prinosa[3] garantuje da se uspeh koji je bitkoin do sada ostvario neće ponoviti u budućnosti.
Istina je da se bitkoin može koristiti kao neregulisani sistem za plaćanje. Međutim, Nacionalni biro za ekonomska istraživanja[4] je 2021. otkrio da 90% transakcija na blokčejnu bitkoina nije vezano za ekonomske delatnosti. Drugim rečima, to je u velikoj meri alat za špekulacije i trgovinu.
Koncept mrežnog efekta i zaštita kapitala
Mrežni efekat je fenomen u kome povećan broj ljudi ili učesnika poboljšava vrednost dobra ili usluge. Internet je primer mrežnog efekta. U početku je bilo malo korisnika na internetu jer je bio od male vrednosti za bilo koga osim za vojsku. Međutim, kako je sve više korisnika dobijalo pristup internetu, proizvodili su više sadržaja, informacija i usluga. Tako je internet počeo da nudi više vrednosti.
Zagovornici bitkoina se često pozivaju na ovaj koncept. Oni tvrde da rast broja ljudi koji koriste bitkoin mora da dovede do rasta i njegove cene.
Investitori ovo dovode u pitanje. U mnogim slučajevima, tehnologije koje razvijaju mrežne efekte to čine jer nude bolju vrednost za novac kako se korisnička baza širi. Kao primer, studije pokazuju da su naknade za bežične telefonske usluge pale za više od 50% u poslednjih 25 godina. Mnogo je teže nešto izgraditi, a kamoli održati mrežni efekat, ako cena svakog novog korisnika raste. Ipak, to je upravo hipoteza na kojoj je izgrađen ‘bikovski’[5] slučaj za bitkoin.
Iako se vidi veliki rizik u bitkoinu, on ipak može da koegzistirati sa zlatom.
Investiciono zlato i bitkoin čine samo oko 3% ukupnog globalnog fonda finansijskih sredstava. Ipak, ne bismo se iznenadili kad bismo videli da oba porastu u budućnosti.
Mnogi vide debatu o zlatu i bitkoinu kao veliku bitku današnjice. Međutim, iako vlada percepcija da stariji ljudi preferiraju zlato, a mlađi investitori bitkoin, stvarnost je malo nijansiranija.
Mnogi možda vole bitkoin, ali nema dokaza da su protiv zlata.
Izvor:
[1] Drawdown (Povlačenje) je pad od vrha do najniže vrednosti za investiciju tokom određenog perioda
[2] Environmental, Social and Governance – životne sredine, društva i upravljanja = skup standarda za ponašanje kompanije koje koriste društveno odgovorni investitori
[3] Ekonomski princip koji kaže da kako se investicija povećava, stopa profita od te investicije, nakon određene tačke, ne može nastaviti da raste ako druge varijabile ostanu konstantne.
[4] National Bureau of Economic Research
[5] Tržište rastuće vrednosti