Ponovljena zabrinutost zbog bankarske krize u SAD-u, usporavanje ekonomskog rasta i rastuće geopolitičke tenzije su dobre za potražnju za investicijama i za vrednost zlata. Među najvećim kupcima ove godine su Turska i Kina.
Oko 3 milijarde dolara investirano je u zlato u Turskoj u prvom kvartalu
Prema Svetskom savetu za zlato, u prvom kvartalu 2023. godine u Turskoj je uloženo u zlato 58 milijardi turskih lira (3 milijarde dolara). Ulaganje u poluge i kovanice u Turskoj dostiglo je fenomenalan nivo u prvom kvartalu. Premašeno je 50 tona po prvi put u istoriji, kako se navodi u najnovijem izveštaju o trendovima tražnje zlata.
Potražnja je na godišnjem nivou porasla pet puta i bila je veća za 32% u odnosu na prethodni kvartal. Turski investitori su nastavili da traže sigurnost i da ulažu u vrednost zlata.
Zvanične rezerve turske Centralne banke su porasle za 30 tona. Kombinovana kupovina od 45 tona u januaru i februaru nadoknađena je prodajom u martu, prvom od novembra 2021. Oko 15 tona zlata je prodato na lokalnom tržištu nakon privremene delimične zabrane uvoza zlatnih poluga.
Sveukupno, ovo je podiglo ukupne rezerve zlata na 572 tone, 34 odsto ukupnih rezervi.
Potražnja i za zlatnim nakitom
Potražnja za nakitom u Turskoj bila je 20% veća na godišnjem nivou i iznosila je 9 tona, takođe se navodi u izveštaju. Međutim, kvartalno poređenje je pokazalo pad od 10% pošto je potražnja bila pogođena razornim zemljotresima koji su pogodili zemlju u februaru.
Investicioni motivi su nastavili da podstiču potražnju za nakitom tokom prvog kvartala. Globalno gledano, potražnja za zlatom je opala za 13% na godišnjem nivou na 1.081 tonu u prvom kvartalu 2023.
Globalna potražnja
Potražnja centralnih banaka zabeležila je značajan rast tokom kvartala. Institucije zvaničnog sektora ostale su zainteresovane i posvećene ulaganju u vrednost zlata, dodajući 228 tona globalnim rezervama.
Ulaganja u zlatne poluge i kovanice porasla su za 5% na godišnjem nivou na 302 tone, dok je globalna potražnja nakita bila gotovo stabilna na 478 tona.
Zašto Kina kupuje zlato
Kina je povećala uvoz zlata kako bi diversifikovala udeo Narodne banke Kine kao i smanjila njihovo oslanjanje na američki dolar. Centralne banke širom sveta povećavaju svoje zlato kao odgovor na rastuće geopolitičke i ekonomske pretnje.
Zlatne rezerve Kine nastavljaju da rastu. Šesti mesec zaredom, Kina je povećala svoje zalihe, nastavljajući talas kupovina. Prema informacijama koje je u nedelju objavila Državna uprava za devize, Kina je u aprilu povećala svoje zlatne rezerve za 8,09 tona. Nakon što je zemlja povećala rezerve za otprilike 120 tona u pet meseci do marta, ukupne zalihe trenutno iznose oko 2.076 tona.
Da bi diversifikovali svoja sredstva i zaštitili svoje rezerve od efekata pada dolara i eskalacije inflacije, centralne banke su kupile značajne količine zlata tokom prošle godine. Svetski savet za zlato je izvestio da, čak iako su prilivi usporili u prvom kvartalu 2023. godine, količine su i dalje bile na istorijski visokom nivou. Najveći kupci bili su Singapur, Kina i Turska.
Dok su tržišta zabrinuta zbog posrnule američke ekonomije i naznaka stalnog finansijskog stresa, veliki apetit za zlatom je doveo cene do skoro rekordnih visina. Geopolitičke opasnosti koje donose pogoršani kinesko-američki odnosi takođe povećavaju privlačnost poluga kao sigurnog utočišta.
Kina je upravo prošla kroz kupovni pohod koji je počeo u novembru. Kineske devizne rezerve završile su april na 3,2048 triliona dolara, što je povećanje od 20,9 milijardi dolara u odnosu na prethodni mesec.
Prethodni krug priliva je prestao krajem 2016.
Tri glavna razloga zašto Kina gomila zlato
Priprema se da smanji zavisnost od američkog dolara
Veze između Kine i SAD-a se sve više pogoršavaju kao rezultat raznih ograničenja kineskog poslovanja sa poluprovodnicima. To se u velikoj meri može pripisati tome što se Kina priprema da smanji svoje oslanjanje na američku valutu. Zatim, SAD su ranije pokazale kako kažnjavanju rezerve ruske centralne banke. A pošto se rezerve kineske centralne banke sada sastoje prvenstveno od američkih dolara, oni mogu da budu predmet sankcija u bilo kom trenutku.
Diversifikuje rezerve Centralne banke Kine – vrednost zlata može lako da se pretvori u valutu
Kina ima potrebu da Centralna banka diversifikuje svoje rezerve što je pre moguće, a zlatne poluge su dobra alternativa. To je zbog njihove relativne lakoće konverzije u valutu, kako preko ovlašćenih tako i preko zabranjenih kanala.
Iako je malo verovatno da će povećane kupovine centralne banke imati značajan uticaj na cene zlata, one su nesumnjivo ponudile neku preko potrebnu podršku. Treba imati u vidu da se zlato u poslednje vreme bori sa sve agresivnijim povećanjem kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi.
Da bi ekonomija bila stabilna
Kina možda gomila zlato i u iščekivanju budućih međunarodnih ograničenja. Zlatne rezerve bi mogle da budu korisne u ovoj situaciji za održavanje donekle stabilne ekonomije ako nacija iskusi veća ograničenja. To može da uzrokuje veliki gubitak prihoda od turista, kao i od drugih industrijskih i proizvodnih aktivnosti.
Sve u svemu, vrednost zlata nastavlja da naglašava njegovu povezanost sa sticanjem, upotrebom i odbranom društvene i političke moći.
