Digitalizacija i potražnja za zlatom. Svetski savet za zlato je pokrenuo projekat Gold 247 za transformaciju globalnog tržišta zlata kako bi se odgovorilo na izazove današnjih potrošača i investitora. Tržište zlata treba da evoluira kako bi se osiguralo da i dalje ispunjava očekivanja krajnjih korisnika i finansijskih regulatora.
Projekat se zasniva na digitalizaciji zlata i digitalnoj transformaciji infrastrukture tržišta zlata. Ova inicijativa ima za cilj da poveća poverenje u kupovinu investicionog zlata i da pokrene potražnju.
Trenutna struktura globalnog tržišta zlata je fragmentirana i sprečava da zlato bude finansijsko sredstvo kojim se lako trguje. Dakle, industrija mora da radi zajedno na uspostavljanju globalnog standarda kojeg svi mogu da se pridržavaju. U tom cilju se planira kreiranje slobodno zamenljivog tokena. Tokenizacija će povećati transparentnost i lakoću pristupa što će zauzvrat promovisati potražnju.
„Svetski savet za zlato je posvećen rešavanju problema integriteta zlata jer je to osnova dobrog poslovanja. Nema smisla digitalizovati imovinu kojoj se ne veruje“, kaže Dejvid Tejt, globalni izvršni direktor Svetskog saveta za zlato, u intervjuu za Mint. „Pored toga, moj cilj je da digitalizujem ceo globalni sistem zlata“.
Digitalizacija – najveći pokretač potražnje za zlatom
Dejvid Tejt smatra da je industrija na pragu digitalne revolucije. Postoje mnoge oblasti u kojima su potrebne promene. Prvo, treba da se reši integritet fizičkog zlata i lanac porekla. S tim u vezi, postignut je dogovor sa LBMA[1]-om da se forsira ova agenda.
Angažove su dve kompanije, aXedras i Peer Ledger, koje treba da obezbede globalnu bazu podataka za zlato širom sveta. „Zvuči relativno bezazleno jer je samo baza podataka. Ali ova baza podataka će biti mesto za svo zlato, sve liste isporuke, sve će ući u ovu bazu. Tako će svet znati da njihovo zlato postoji, koji su kriterijumi iza svake poluge, koje je poreklo i odakle je. To ljudima daje sigurnost“ izjavio je Tejt.
Druga stvar je da trenutno postoji potencijal za ogromne promene u bezbednosnim karakteristikama. Danas tehnologija može da obeleži zlato na molekularnom nivou. To znači da možete imati sigurnost da zlato od dor[2] faze do prstena na vašem prstu može da se prati. I možete to isto da proverite u bazi podataka tehnologije distribuirane knjige DLT[3]. Ove dve stvari koje rade paralelno, stvoriće nepromenljiv ekosistem. Taj sistem će ljudima dati poverenje u zlato kao investicionu imovinu.
Digitalizacija
Osim toga, cilj je da se digitalizuje ceo globalni sistem zlata. Sve zlatne poluge koje se nalaze u trezorima, bankama i bilo gde drugde, mogu da se okupe u jednu bazu. Zatim svet može da se dogovori o digitalnom obliku tog zlata.
Glavna prepreka za institucije da trguju zlatom je činjenica da je teško i da je skupo njime da se trguje. Digitalizacija uklanja te prepreke preko noći. Dobija se poravnanje na poslovima i nema brige o tome gde je imovina. Investiciono zlato ostaje tako gde jeste sve vreme. Ne mora da se pomera jer se trguje njegovom digitalizovanom verzijom. U mnogim aspektima, odjednom taj kapital postaje lak kao dolar.
Tehnologija kao što je blokčejn je način da se pređe preko nacionalnih granica i preko nepoverenja. On je izabran jer može stalno da se ažurira, nepromenljiv je i može na njega da se osloni. Ipak, ovo nije oblik zaobilaženja pravila ili zaobilaženja propisa. U stvari, u mnogo čemu olakšava oporezivanje, transparentnost i praćenje tokova.
Zlatni ETF-ovi
Ovaj digitalni proizvod bi mogao da ugasi zlatne ETF[4]-ove. On će takođe da obezbedi drugačiji oblik trgovine između institucija i transfera zlata širom sveta za koji ETF ne služi. Trgovina će biti lakša na različitim mestima i u donekle neregulisanom prostoru. Međutim, neće biti potpuno neregulisano. Namera je da ovaj token takođe stoji uz kripto imovinu i da bude bitkoin kakav je bitkoin trebao da bude. Dakle, na maloprodajnom nivou olakšava digitalizaciju svih zaliha zlata.
Indijska berza zlata
Svetski savet za zlato je ostvario blisku saradnju sa indijskom vladom kao partnerom. Tako je pokrenuta prva globalna berza zlata u Indiji i ima za cilj stvaranje regionalnog centra za poluge. Sada zlatari imaju mogućnost da odu direktno na berzu i kupuju zlato. Prethodna pravila su dozvoljavala kupovinu zlata samo bankama i nekim agencijama koje je odobrila centralna banka. Taj trgovački kanal je važan jer se nadovezuje na bazu podataka koju kreira Svetski savet za zlato.
Širi cilj je povezivanje Šangajske berze zlata i Borse Istanbul kako bi Indija postala ključno regionalno čvorište za tokove trgovine zlatnih poluga.
Potražnja za investicijama i cene zlata
„Vrlo je verovatno da će se inflacija nastaviti i da će nas centralne banke odvesti u recesiju. Dakle, taj scenario izgleda dobro za zlato osim ako ne dobijete veliki rast sa inflacijom“, dodao je Tejt. „Mislim da je fundamentalna promena u potražnji za zlatom uvođenje nove tehnologije. Ona će otvoriti mogućnost mnogim investitorima koji se do sada nisu približili ovom tržištu da odjednom na to gledaju drugačije“.
Zapadne zemlje i glavni vlasnici zlatnih poluga ne kupuju trenutno zlato jer imaju velike količine zlata kao deo svojih rezervi. Poslednjih nekoliko godina, uglavnom su zemlje u razvoju povećavale svoje rezerve. Međutim, one su i dalje na relativno niskom nivou, bez obzira na trenutnu krizu. Ne postoji čvrsto pravilo o tome koji nivo vam je potreban ili koliko poluga treba da imate. U svakom slučaju, očekuje se nastavak kupovine.
Očigledno je da će troškovi života i inflacija pojesti raspoložive prihode ljudi. Količina raspoloživog prihoda koji se troši na investiciono zlato će vrlo verovatno zavisiti od kulture i ostalih faktora.
U svakom slučaju, traženje načina da se modernizuje tržište plemenitih metala uliva poverenje i povećava pristupačnost. Kroz ovaj razvoj sigurno će da se poveća nivo učešća investitora na ovom tržištu.
Izvori teksta:
[1] London Bullion Market Association
[2] Dore – Delimično rafinisana zlatna poluga
[3] Distributed ledger technology (DLT)
[4] Exchange Traded Funds – berzanski fondovi