Važna promena se odigrala na globalnom tržištu zlata. Istok je podigao cene zlata, uglavnom krajem 2022. i u prvim mesecima 2023. godine, razbijajući dugogodišnju moć Zapada u određivanju cena.
Sve do nedavno, zapadni institucionalni novac je pokretao cenu zlata na veleprodajnim tržištima kao što je London, uglavnom na osnovu stvarnih kamatnih stopa. Zlato je kupovano kada su realne stope padale i obrnuto.
Međutim, od kraja 2022. do juna 2023. zlato je poraslo za 17%, dok su realne stope bile manje-više ravne, a zapadne institucije su bile neto prodavci. Najverovatnije su istočne centralne banke i turska i kineska privatna potražnja podigle cenu zlata.
Obrazac kretanja fizičkog zlata sa zapada na istok i nazad
Oko devedeset godina, sve do 2022. godine, postojao je obrazac kretanja fizičkog zlata sa zapada na istok i nazad, u skladu sa padom i rastom cene zlata. Zapadne institucije određuju cenu i kupuju sa Istoka na bikovskim tržištima. Na medveđim tržištima Zapad je prodavao Istoku.
Ako pogledamo period od 2006. do 2021., glavni razlog za kupovinu ili prodaju zlata zapadnih institucija bila je 10-godišnja TIPS stopa. Ona odražava 10-godišnju očekivanu realnu kamatnu stopu Državnih obveznica SAD. (TIPS – Treasury Inflation-Protected Securities).
Londonsko i švajcarsko tržište
Fizička cena zlata bila je pretežno određivana na Londonskom tržištu poluga i u manjoj meri u Švajcarskoj. Trgovina zlatom u Londonu može da se podeli u tri kategorije:
- Institucije koje direktno kupuju i prodaju „velike poluge“ (težine 400 unci)
- Trgovina velikim polugama preko fondova kojima se trguje na berzi (ETF-ovi)
- Brokeri koji kupuju i prodaju u Londonu da bi profitirali od neslaganja cena između COMEX fjučers cene i londonskog spota. U tom smislu London služi kao skladište za COMEX berzu fjučersa.
Znači, stopa TIPS-a, neto uvoz zlata u Ujedinjeno Kraljevstvo, fondovi zapadnih ETF-ova i otvorene kamate na COMEX-u bili su u korelaciji sa cenom zlata. Međutim, kad je izbio rat u Ukrajini krajem februara 2022. godine, stvari su počele da se menjaju.
Grafikon: Mesečni uvoz/izvoz zlata u U.K. i cena zlata
U ovom članku se analizira globalno tržište do juna 2023. To je zato što carinski podaci kasne nekoliko meseci, a podaci o ponudi i potražnji Svetskog saveta za zlato se objavljuju kvartalno.
Ispitaćemo kako zlato postaje manje osetljivo na realne stope i kako London gubi svoju moć nad cenom zlata.
Cene zlata – Zapad gubi svoju moć
Prvo, pregled korelacije između realnih stopa i zlata. Treba imati na umu da ose prinosa TIPS-a na grafikonu ispod su obrnute jer su više stope uzrokovale niže cene zlata i obrnuto.
Grafikon: Dobitak na 10-godišnji TIPS i dolarska cena zlata
Od marta do septembra 2022. prinos TIPS-a je dramatično porastao ali je cena zlata reagovala manje medveđe nego što je propisano „modelom stopa“. Kako je London još uvek bio neto izvoznik tokom ovog vremenskog perioda, može da se zaključi da je Zapad i dalje uticao na cenu. Ali onda je došao treći kvartal 2022.
Od kraja oktobra 2022. do juna 2023. stopa TIPS-a je jedva pala, dok je zlato poraslo za 17%. Zanimljivo je da nije Zapad tada podigao cene zlata, kao što je demonstrirano neto izvozom iz UK, opadanjem zaliha zapadnih ETF-ova i padom kamata COMEX-a.
Znači, London nije podigao cene zlata.
Sledeće, treba uzeti u obzir tokove zlata kroz Švajcarsku, drugo najveće zapadno tržište fizičkog zlata i najveće rafinerijsko čvorište na globalnom nivou. Ti tokovi pokazuju istu sliku. Po prvi put otkako su dostupni mesečni podaci, cena zlata raste tokom nekoliko meseci, dok su Velika Britanija i Švajcarska zajedno neto izvoznici.
Nije iznenađujuće da je zaliha zapadnih ETF-ova, od kojih je većina uskladištena u Londonu i Švajcarskoj, opala u poslednja tri kvartala.
Zapadne institucije koje direktno trguju zlatom ili koriste ETF-ove su takođe dominantne na COMEX fjučers berzi. Na COMEX-u vidimo isti razvoj: otvoreni interes za zlato je opao tokom perioda koji je u pitanju.
Istok u velikoj kupovini zlata
Ako su Velika Britanija i Švajcarska bile neto izvoznici, kome su prodali?
Velika Britanija je uglavnom izvozila zlato u Švajcarsku. Dakle, da bismo odgovorili na ovo pitanje, treba da saznamo u koje je zemlje Švajcarska izvozila. Treba da proverimo i da li su te zemlje prodavale ovaj metal. Švajcarsko carinsko odeljenje omogućava korisnicima da prate putanju robe.
Pokazalo se da je Švajcarska bila veliki neto izvoznik u Aziju kada je cena zlata porasla.
Hajde da vidimo koji je od glavnih švajcarskih kupaca u Aziji mogao da podigne cenu zlata.
Indijski uvoz zlata
To nije bila Indija, pošto su Indijci, kao i većina ljudi na istoku, osetljivi na cene. Od oktobra do juna indijski neto uvoz zlata je opao, sa izuzetkom juna kada je cena pala.
Kineski uvoz zlata
Verovanto je kineska privatna potražnja donekle podigla cene zlata. Iako su Kinezi obično osetljivi na cene, neto uvoz u Kinu bio je iznenađujuće visok u novembru i decembru 2022. i u februaru i martu 2023.
Turski uvoz zlata
Turski neto uvoz dostigao je najviši nivo u istoriji u january 2023. kada je turska lira nastavila da devalvira. Turci su tada pobegli u nekretnine, trajnu robu i, suvišno je reći, zlato. Posle januara, turska centralna banka je počela da blokira uvoz. Tada je prodala 156 tona svojih zvaničnih zlatnih rezervi u zemlji kako bi odbranila liru.
Nema sumnje da je turska privatna tražnja, uglavnom do januara, uticala na cene zlata.
Preokret trenda na tržištu u Hong Kongu
Odgovarajući pokazatelj preokreta trenda su neto prilivi ka istočnom trgovačkom čvorištu Hong Konga. Obično bi Hong Kong bio neto uvoznik kada bi cena pala (i obrnuto). Međutim, nedavno je Hong Kong bio neto uvoznik dok je cena porasla.
Moguće je da centralne banke kupuju u Hong Kongu, monetizuju zlato lokalno i repatriraju metal van okvira javnih carinskih podataka. Zlato u vlasništvu centralnih banaka (monetarno zlato) izuzeto je od prijavljivanja za carinske podatke.
Tonaže koje je nedavno uvezao Hong Kong možda nisu impresivne, ali bi mogle da budu znak većih promena. Ako centralne banke kupuju u Hong Kongu, one mogu da kupuju bilo gde.
Uticaj nezapadnih centralnih banaka na cene zlata
Dakle, glavni osumnjičeni su nezapadne centralne banke koje tajno kupuju zlato. To je zbog toga što su dolarska sredstva postala rizičnija za držanje otkako su SAD zaplenile zvanične dolarske rezerve Rusije 2022. Ove centralne banke imaju dobar razlog da ne objavljuju ubrzanu kupovinu zlata jer bi cena preterano skočila. Tada bi ih zlato skuplje koštalo.
Svetski savet za zlato svakog kvartala objavljuje procenu, zasnovanu na terenskom istraživanju Metals Focus-a, koja pretpostavlja koliko su centralne banke kupile.
Od početka rata u Ukrajini, ove tromesečne procene su mnogo veće od onoga što centralne banke u zbiru objavljuju. Najverovatnije su tajne kupovine centralnih banaka povećale cenu.
Zaključak
Najlogičnije objašnjenje za nedavno ponašanje cene zlata je kombinacija prikrivene kupovine od strane nezapadnih centralnih banaka i jake privatne potražnje u Turskoj i Kini. Moguće je i da su procene Svetskog saveta za zlato o tajnoj kupovini centralnih banaka preniske.
Očigledno je da cena zlata u američkim dolarima opada u poslednjim mesecima ovog perioda, iako je London još uvek bio neto izvoznik.
Možda će Zapad ponovo povratiti kontrolu nad cenom. Ipak, ne očekuje se da će cena zlata pasti na nivoe koje je prethodno predložio model stopa.
Kupovina centralnih banaka će verovatno ostati jaka. One će ostati značajni kupci poluga u doglednoj budućnosti. Očekuje se da će ostati i faktori koji su ohrabrili menadžere da povećaju zlatne rezerve poslednjih godina.
Treba sačekati i videti da li je Istok u stanju da dodatno podigne cene zlata i oslabi kontrolu Zapada nad cenom. Ako tako i bude, zlato će postati manje dolarski derivat i zauzeće centralno mesto u međunarodnom monetarnom sistemu.
