Svet se trenutno suočava sa mnogim ekonomskim problemima. Čini se da se sve dešava u isto vreme i u različitim oblastima. Ova poli-kriza je argument za preduzimanje koraka za zaštitu imovine. To uglavnom znači ulaganje u investiciono zlato i korišćenje zlata kao novca.
Pogledaćemo sedam razloga zbog kojih se poljuljala globalna ekonomija.
Pandemija i apokalipsa antibiotika
Jedna od lekcija prošle pandemije je da je naša spremnost za novu, visoko zaraznu globalnu bolest loša. Iako se radilo o relativno blagom virusu, reakcija vlada svuda je bila zatvaranje društva i skoro gašenje ekonomskog lanca snabdevanja. Proćiće godine dok se globalna ekonomija oporavi.
Takođe, sve je više dokaza da otpornost na antibiotike postaje ozbiljan problem. Takva antibiotska apokalipsa mogla bi da vrati medicinu u mračno doba. Dakle, pred medicinom je mamutski zadatak da se pronađu nova rešenja za svetsko zdravlje.
Inflacija i recesija
Još jedna bolest, inflacija je podmukli porez koji izjeda kupovnu moć potrošača. Možemo da zahvalimo predsedniku Ričardu Niksonu što je 1971. odvojio zlato od dolara i iznedrio „magično stablo novca“ i mogućnost da se novac stvori ni iz čega. Od tada, vlade su mogle da zadovolje zahteve biračkog tela. Međutim, to je sve išlo na račun fiat valuta kao što su dolar ili funta koje su izgubile oko 90% svoje kupovne moći od tada.
U međuvremenu, finansijska i imovinska tržišta su se rasplamsala, a nejednakost je najveća od Francuske revolucije. Sve veći nalet „besplatnog“ novca pretvorio se u cunami. Inflacija je sada na vrhuncu u poslednjih 40 godina. Dok se centralne banke bore protiv inflacije podizanjem kamatnih stopa, to je suprotno potrebi za labavijom monetarnom politikom kako bi se izbegla recesija.
Rat i sukobi
Rat Rusije sa Ukrajinom je već izazvao ogromne ekonomske troškove. Ukrajinska privreda je uništena i procena Svetske banke iz septembra kaže da će obnova ove zemlje koštati skoro 350 milijardi dolara.
Nema naznake da se rat bliži kraju.
Dug
Svet je preplavljen papirom, kamatonosnim obveznicama – drugim rečima dugovima. Većinom ih izdaju vlade koje žele da prikupe novac koji će potrošiti na smirivanje glasača. Institut za međunarodne finansije u Vašingtonu je saopštio da je u 2021. globalni dug dostigao rekordnih 303 triliona dolara. Samo SAD imaju dug od 32 triliona dolara koji košta 1 trilion dolara godišnje.
Rastući dugovi će dovesti do toga da će u nekom trenutku svet ostati bez zajmodavca, li će troškovi pozajmljivanja dostići astronomske nivoe. Šta onda? Zlato?
Grafikon: Globalni dug u dolarima
Izvor grafikona: IIF, BIS, IMF
Stanovništvo
Broj stanovnika u svetu je dostigao 8 milijardi. Vrlo brzo će biti 10 milijardi. Strah da će rast stanovništva premašiti sposobnost sveta da se prehrani ne postoji. Rast stanovništva predstavlja drugu vrstu problema.
Starenje.
UN kažu da će „starenje stanovništva postati jedna od najznačajnijih društvenih transformacija dvadeset prvog veka, sa implikacijama na skoro sve sektore društva. To uključuje tržišta rada i finansija, potražnju za robom i uslugama, kao što su stanovanje, transport i socijalna zaštita, porodične strukture i međugeneracijske veze…“. Do 2050. godine, svaka četvrta osoba koja živi u Evropi i Severnoj Americi mogla bi da ima 65 ili više godina. Predviđa se da će se broj osoba starijih od 80 godina utrostručiti, od 143 miliona u 2019 do 426 miliona u 2050.
To znači da postoji opadanje radne snage, tako da će manje ljudi plaćati poreze za izdržavanje državnih penzija. Rastući troškovi zdravstvene zaštite biće dodatno opterećenje za vlade, a kapital može odleteti iz zemalja koje brzo stare u mlađe zemlje, menjajući globalnu distribuciju ekonomske moći. Dakle, viši porezi će biti problem dok će zahtevi za socijalnom pomoći rasti.
Zelena agenda
Trenutno se radi na „zelenoj agendi“ ali je teško da se dođe do globalnog rešenja. Već je očigledno da će uspostavljanje te agende biti dodatno opterećenje za poreske obveznike.
Politika
Neizvesnost i ekonomske poteškoće podstiču duboke podele unutar i između mnogih nacija, što često dovodi do zastoja ili problema u politici. Kako se ova poli-kriza pogoršava, rizikujemo da nemirna javnost zahteva ekstremnije mere koje će političari da obećaju. Pitanje je da li će ova politička polarizacija dovesti do sve veće radikalizacije ili čak diktature.
Zlato kao najpouzdanija valuta na planeti
Svedoci smo fragmentacije onoga što ljudi smatraju da nosi i čuva „vrednost“. Fiat novcu su konkurisale kriptovalute, ali one nisu ispunile svoja obećanja. Nakon propasti FTX-a, teško da će kriptovalute opet privući nove investitore. Ipak, želja za pouzdanom alternativom fiat valutama postoji. To je sada naravno zlato. Globalna kriza je ponovo učinila zlato relevantnim.
Zlato je najpoštenija i najpouzdanija valuta na planeti. Međutim, ono kratkoročno nije 100% bez rizika jer vrednost zlata raste ali i pada. Ipak, ono beleži stalno povećanje tokom vremena.
Izvor:
