Da li je zlato zaštita od inflacije? Ljudi poseduju zlato kao zalihu vrednosti hiljadama godina. Zlato se takođe koristi u nakitu i elektronici, što mu daje još opipljiviju vrednost. I, za razliku od fiat[1] valuta, ponuda zlata je relativno ograničena.
Iz ovih razloga, zlato se dugo smatralo sigurnom investicijom i zaštitom novca od inflacije. Problem je u tome što zlato ima različite rezultate kada je u pitanju zaštita od inflacije.
Istorijski pregled učinka zlata
Sredinom 2022. američka inflacija je dostigla višedecenijske maksimume. Poslednji put kada su SAD doživele veliku inflaciju bila je 1970-ih i ranih 1980-ih. Osvrt na ovaj period daje uvid u to zašto investitori misle o zlatu kao o zaštiti od inflacije.
Cena nafte i nestašica energije doveli su prosečnu godišnju inflaciju u SAD na oko 8,8% od 1973. do 1979. Tokom tih šest godina, zlato je bilo vrhunska zaštita od inflacije za investitore pošto je generisalo godišnji prinos od 35%.
Učinak zlata od tada je bio slab. Od 1980. do 1984. godišnja inflacija je u proseku iznosila 6,5%. Međutim, cene zlata su padale u proseku za 10% svake godine. Prinosi su bili ispod stope inflacije, a i podbacili su u odnosu na nekretnine, robu i S&P 500[2].
Godišnja inflacija je u proseku iznosila oko 4,6% od 1988. do 1991. godine. Tada su cene zlata u proseku padale oko 7,6% godišnje. „Zaštita od inflacije obično poraste u vrednosti u skladu sa naglim porastom potrošačkih cena“, kaže Džejson Porter, viši menadžer za investicije u Skotiš Heritadž SG. „Međutim, tokom nekih od najnovijih, ekstremnih trenutaka inflacije u SAD, zlato je donelo negativan prinos za investitore“.
Zlato kao zaštita novca od inflacije danas
Indeks potrošačkih cena[3], merilo inflacije u SAD, je u aprilu 2021. porastao za 4,2% u odnosu na prethodnu godinu. To je njegov prvi porast na godišnjem nivou od više od 4% od 2008. Od tada je prosečni godišnji rast CPI u SAD bio oko 6,8%. Cene zlata su ostvarile prosečnu godišnju stopu rasta od 1% u istom periodu. Daren Kolanani, savetnik u Centurion Velt Menadžment, kaže da nedavni slab učinak zlata otkriva njegove nedostatke u zaštiti od inflacije.
„Cene zlata su se kretale bočno i padale skoro dve godine, dok je inflacija na visokom nivou“, kaže Kolanani. Neke studije su otkrile da zlato može biti efikasna zaštita, ali samo u izuzetno dugom vremenskom periodu.
Tokom kraćih perioda, cena zlata prilagođena inflaciji se dramatično menja. Od 1972. godine odnos cene zlata prema CPI je u proseku bio 3,6. Trenutni odnos zlata prema CPI je 6,5. Da je zlato pouzdana zaštita od inflacije, njegova vrednost bi ostala otprilike konstantna u odnosu na CPI.
Zlato u odnosu na Bitkoin: Šta je bolje za inflaciju?
Zlato možda nije imalo najbolji učinak u protekle dve godine, ali je nadmašilo drugu popularnu zaštitu od inflacije: bitkoin.
Neki investitori tvrde da je kripto valuta najbolja zaštita od inflacije jer je njena ponuda fiksna. Centralne banke širom sveta su slobodne da povećaju ponudu novca po želji, a rudari mogu da iskopaju više zlata. Međutim, ukupna količina bitkoina i nekih drugih kripto valuta je strogo ograničena. Entuzijasti bitkoin često nazivaju „digitalnim zlatom“. U stvari, nedavni učinak bitkoin-a kao zaštite od inflacije je bio izuzetno loš. Otkako je američka inflacija počela da raste 2021. godine, cena BTC[4] je pala za 47% na godišnjem nivou.
Bitkoin i druge vodeće kripto valute su dugoročno nadmašile zlato. BTC je porastao za 479% u poslednjih pet godina, u poređenju sa samo 38% dobitka za zlato.
Ipak, protekle dve godine su bile prvi test bitkoin-a kao zaštite od inflacije tokom perioda naglog rasta cena. Pokazalo se da je sve, samo ne digitalno zlato.
Alternative za zaštitu od inflacije
Ni zlato, ni takozvano digitalno zlato nisu pomogli investitorima da efikasno odbiju trenutni nalet inflacije. Dakle, koje su alternative?
Ašer Rogovi, glavni investicioni direktor kompanije Magnifina, kaže da je istorijski najbolja dugoročna zaštita novca od inflacije bila berza. Naravno, procene akcija mogu da variraju u zavisnosti od dnevnih ekonomskih vesti. Međutim, u višestrukim poslovnim ciklusima, tržišni indeksi su značajno nadmašili inflaciju.
Kolanani takođe preporučuje obveznice kao najbolju potencijalnu zaštitu od inflacije.
S&P 500 može biti promenljiv i nepredvidiv u kratkom roku. Ali prinosi S&P 500 su bili izuzetno dosledni kada se mere decenijama. Od 1926. godine, godišnji 30-godišnji prinos S&P 500 ostao je između 8% i 15%. Ovakvi prinosi su više nego dovoljni da se zaštite od svih, osim najekstremnijih, perioda inflacije.
Obveznice trenutno donose 9,62% i za njih garantuje vlada SAD. Ali, investitori moraju da ih drže najmanje godinu dana.
Prednost ulaganja u zlato
Zlato je nedosledna zaštita od inflacije, ali je korisno da se drži određena količina ovog plemenitog metala u investicionom portfelju. Ono je istorijski imalo nisku ili čak negativnu korelaciju i sa akcijama i sa obveznicama. To sugeriše da zlato ima vrednost kao alat za diversifikaciju.
Na primer, cene zlata su se prilično dobro držale tokom rasprodaje tržišta u vreme pandemije Covid-a početkom 2020. Od 1. februara do 1. aprila 2020. S&P 500 je pao za 23%, dok je cena zlata pala za manje od 0,1%. Potražnja za zlatom od strane investitora, centralnih banaka, zlatara i tehnoloških kompanija takođe raste. Prema Svetskom savetu za zlato, globalna potražnja za zlatom je porasla 12% u odnosu na prethodnu godinu.
U zavisnosti od vaših individualnih ciljeva, postoji nekoliko jednostavnih načina za ulaganje u zlato. Investitori mogu da kupe zlatne poluge ili kovanice koje se čuvaju u sefu ili banci.
Takođe možete da kupite fondove kojima se trguje fizičkim zlatom (ETF) i koji drže zlatne poluge u ime investitora. Najpopularniji zlatni ETF je SPDR Gold Shares (GLD).
Investitori koji žele da špekulišu na tržištu zlata mogu da trguju fjučers ugovorima za zlato. Ovi ugovori pružaju značaju polugu, omogućavajući investitorima da kontrolišu velike količine zlata sa relativno malom količinom novca.
Konačno, investitori mogu da kupe pojedinačne akcije zlata ili ETF-e za rudarenje zlata. VanEck Gold Miners ETF-ovi (GDX) drže raznovrsnu korpu od 54 akcija vezanih za zlato. To uključuje Njumont Korp. (NEM), Barik Gold Korp. (GOLD) i Franko–Nevada Korp. (FNV)
[1] Novac koji nema pokriće svoje vrednosti ni u kakvom konkretnom dobru poput zlata ili srebra
[2] Berzanski indeks koji prati učinak 500 velikih kompanija koje se kotiraju na berzama u SAD
[3] Consumer price index
[4] Bitkoin